U tvojim tišinama pelin caruje. Kažnjavaš me njima.
Nestaneš kao val kad se pučini vraća. Na tren zaigran, radostan, veseo,
kao dijete, pa ga onda nestane.
Teško to podnosim, pa čekam, pa zamišljam da si tu, na daljini ruke,
na dohvat oka.
Šapućem ti dok mirišem kuš u udubini tvojega vrata.
Pitoma i divlja.
Teško prihvaćam tvoje odlaske. Zlokobne tišine . Nedorečene misli. Izgubljene poglede.
Tihu tugu filigranski upletenu u rečenicu, naoko slučajno ispuštenu.
Sjaj bezizlaza u kutu tamna oka.
Teško podnosim ove dane koji ne nose tvoj smijeh i miris.
Tvoj dodir i pogled.
Post je objavljen 16.06.2014. u 21:17 sati.