Preksinoć sam bila na rođendanskoj fešti. Nisam znala kakav će biti sastav uzvanika. Na kraju deset parova i ja. Ne znam jesu li ostali osvijestili tu činjenicu u glavama, ali u jednom trenutku ja sam je postala svjesna. U našem mentalitetu se još uvijek na „neuparene“ ljude gleda s podozrenjem, i na neki način, žaljenjem. Ili je to možda bilo samo moje mišljenje, jer nisam primijetila da me itko promatrao na takav način.
Malo sam snimala situaciju... kako je vrijeme odmicalo, svi ti muškarci odvajali su se u drugi dio lokala, na terasu, bacili oko na nogomet, žene su ostale same, grupirane... opet. Nije bilo razlike između njih i mene. U stvari, bilo je: ja sam sama sa sobom, a one su same u dvoje. Draža mi je moja situacija, u njihovoj sam bila i ne želim je ponavljati.
Nisam mogla izbjeći događaj jer me pozvala jako bliska osoba. Ma, da sam i mogla, ne bih. Meni je bilo super... napokon sam izašla van, malo plesa, dobro vino, još bolja klopa i saznanje da mi je ustvari divno u životu, a ono što mislim da mi nedostaje, doći će kad dođe vrijeme za to.
Ponekad mislim da bih možda trebala spustiti kriterije, 'oću vraga, sad sam podigla letvicu, pa nek' preskoči 'ko može:-)
Na kraju, petak 13.- ti je prošao odlično, bila sam samica, ali i carica...
sama
Post je objavljen 15.06.2014. u 09:45 sati.