Marketing
Noćas se rastajemo...
Ovaj post bi htjela posvetiti mojoj generaciji (da, zvuči malo pekmezasto, ali ja volim pekmez).
Proveli smo 8 godina zajedno, neki u svađama, neki u ljubavi, ali uvijek smo se jedni drugima vraćali. Toliko suza zajedno proplakali, radosnica i onih pravih, toliki zagrljaji koje vrijeme neće izbrisati. Vlastite šale i sav smijeh, dogovaranje i prepisivanje, silne spačke... Zabave nitko bolje nije imao, toliko plesao, skakao i pjevao. Zapravo, nema bas ljudi poput nas koji su toliko bliski da su svi 3 dana u suzama već, neki više, neki manje, ali jesmo. I nije to da se mi nećemo vidjeti ili nećemo ostati u kontaktu... Hoćemo, ali nećemo biti svaki dan zajedno, više neće biti onih istih ljudi koji su bili razredni klauni, onih od kojih su svi prepisivali, oni koje su svi ogovarali (ili koji su ogovarali) i oni koji su se s tobom najluđe smijali. Prije tjedan dana govorila sam kako mi nije žao što se rastajemo, kako mi je čak malo drago jer će biti boljih i sličnijih ljudi meni koje ću upoznati u srednjoj...možda je to istina, ali osam godina s nekim, vi činite cjelinu, koliko god bili različiti, imate jedni druge i to vam je svima zajedničko. I mislim da ne bih pretjerala kad bih nas nazvala obitelji... Nisam ni shvaćala koliko vas volim ni koliko vas trebam, mozda je klišej to reći, ali je istina. Da mi je svejedno ili mi niste posebni sigurno ne bih sada bila u suzama. Pogotovo jer je većina vas bila tu za mene u trenutcima bolesti i pruzala mi podrsku i na tome sam zahvalna. Ovo je za vas generacijo moja 2006./2014. <3<3<3<3<3<3
http://www.youtube.com/watch?v=fniOiX09mBQ
Post je objavljen 14.06.2014. u 13:45 sati.