..red auta pred autopraonicom nije se micao..
Ja sam pogledavala čas na sat, čas na red da vidim bih li se mogla nekako iskoprcati iz njega..
Bilo je vruće i ja sam sjedila u ljetnoj haljini na tanke bratele, kose nemarno skupljene u repic..od šminke su mi se jedino obrazi rumenili..
Približila sam se bliže naplati..bila sam druga po redu no Land Rover ispred mene se nije micao s mjesta,
Pitala sam se što toliko dugo rade dok sam promatrala transakciju papira formata a4 iz Rovera u kiosk s naplatóm i nazad..
..mhm..
Kad se napokon maknuo i ja približila prozoru naplate, primjetila sam kako se curi tresu ruke..
Tko zna, možda im je to bio gazda..jedino mi to objašnjenje djeluje trenutno logično sad kad se sjetim koliko su vremenski dugo 3 radnika sapunala taj Rover.,
No, nebitno,došla sam i ja na sapunanje..
Oo, da, i to kakvo!
Jedan od njih, vodja uzeo je listić s brojem programa i lijepo mi se zahvalio.
Razmišljala sam koliko ću zakasniti na posao iako me ni to nije toliko mučilo kad sam primjetila da mi se isti dečko koji je uzeo papirič, nasmijao brišući šofer šajbu..
..zbunjeno sam se nasmijala nazad i onda još zbunjenije uzela mobitel u ruku i krenula pikati po njemu samo da nam se pogledi ne bi srelí..
Sapunanje je trajalo vječnost i napokon su me uputili na traku i prije no što je traka uhvatila vući auto, otvorila su se vrata vozača. Mene.
.."hoćemo li možda na kavu?" čula sam sa svoje lijeve strane.
..bio je to onaj isti dečko koji mi se smiješio brišući šajbu..
Post je objavljen 13.06.2014. u 22:48 sati.