"Spretniji od mene pisac moga bi o Šarku romane napisat. Strašan pas! Čudan pas! Sve zna. Enciklopedist u pasjemu rodu. Druge pase dresiraju, a on je prave visoke skule svršija.
Kad je bija sitan, pokupila su ga dica iz siromaške familije. Vražja dica su ga štucigavala, jidila, a spize je falilo. Pobiga jin je. I otad, od mali nog, biži od sitne dice i sirotinje.
Posta je skitnica, klošar sa štacijon u gradskome portu. Sprijatejija se sa ribarima, mesarima, butigerima, prodavačican, konobarima, i naučija je razlikovat jude. Dobri će ti uvik šta dat oli te bar pomilovat a zli gledaju kako će te probit nogon.
U cili svoj dugi vik Šarko jedva ako je ugriza desetak Supetrani. Kako je Supetar za otočne pojmove velo misto, Šarko nije ujija njajci 0,5 posto stanovnika.
A moj mali kompanjo nikad, nikad nije ujija ni jednoga Njemca. Ma ne Njemca, nego ni jedno furešto čejade!
Vaja priznat da nije nikad ugriza ni dite, A znali su mu dica činit dišpete, vatat ga za repicu, otimat mu kosti, itat se stinan. Kad bi se puno infota zagriza bi jin postol, izdera jin bičvice oli gaće, ali uvik bez kapje krvi.
A na furešto dite nikad nije njanci zareža.
I tako se ponavja ti njegov ustaljeni godišnji raspored sve dok jednoga lita nije otkrija u bungalovu dvi stare pizde - mene i nju. Zapravo, mene je upozna i ranije, ali dolazi bi samo u vižitu, kratko bi osta. Nisan kuva.
Ali kad se jednoga dana pojavila i ona, pa kad je zavonjala spiza, počele šuškat teće i škrovade, sta je na vrata od bungalova, pogleda mene, pa diga uši i študira nju. Možjani su mu proradili i kurbin sin, pokvarenjak, glumac, odigra je veličanstveno svoju ulogu.
Skočija je na nju ka da je čeka cili život, bacija jon se u prsi, izjubija je, izliza, cvilija jon oko nog. Isto ka da jon oće reć:
- A di si, koliko te ja čekan?
Pala mu je na lipak.
Pogladila ga je po čelu i rekla:
- Ma vidi pametnoga pasa! I kako je lip i dobar.
Omar je otvorila frižider i dala mu fetu mortadele. Natočila mu je i tećicu mlika.
Malo je popija, a onda se sitija. Ništo jon je reka, ali ona ga ni razumila.
Doša je k meni.
- Ča je?
- Ne moran ja pit mliko, mogu i vodu.
- Pija ča oćeš!
- Znaš, kompanjo, ne triba ti na me ništa trošit.
- Ma je li?
- Ne triba mi kupovat ni odiću, ni obuću, ni deke, ni lancune, ni intimele. I za spizu ćemo lako. Ča jite vi, dat ćete malo i meni. Nisan ja veliki zahtjevi. Nisan probirljiv.
- Ajde, vidit ćemo.
- Ništa te neću zapast, a čuvat ću te.
- A pelcovanje i medaja, je li?
- Ja to ne tražin.
- A jesan li te već kupa i rane maza?
- Zareslo bi meni i bez toga.
- A šamponi i puderi?
- Nemoj me činit smijat! Znaš da mi je to najmrže.
Nije se više mica od nje, Di ona tot i on. Slidija je na pazar, čeka je isprid butige, pratija u "Kaktusa" kad bi išla telefonirat.
Kad bi se vraćali, on bi izdaleka laja da me obavisti:
- Evo ti je vodin! Kad je ona s menon, onda ti je sigurna.
Omar je izabra i misto di će spavat - ispod moga pisaćeg stola. On se nabuba i slatko spava, a ja tučen po makinjeti. Zna bi naslonit mi glavu na papuče i zaerkat................................"
M.Smoje "Pasje novelete"
Bokun plavog neba i mrvu lipe riče............
Post je objavljen 13.06.2014. u 17:09 sati.