Nisam bio na predstavljanju knjige "Dnevnik moje psihoze" al sam popio piće s ekipom koja je bila, između predstavljanja knjige i utakmice. Društvo je bilo pod dojmom i priča je bila zanimljiva, autentične priče o onome što je meni dobro poznato, kako lako bolesnici one ljude koji im se suprotstavljaju proglašavaju bolesnima i tjeraju ih na prilagodbu sebi i budalama istog mentalnog sklopa.
Utakmicu sam povremeno pratio na kompu respektirajući činjenicu da istovremeno ide serija Jane Campion. Jučer me najviše pogodila činjenica da mi Jin ne vjeruje i ne želi popiti tableticu iz moje ruke. Fotke idu kronološki, nije mi se dalo sortirati.