Marketing
Blogerski roštilj na Bundeku
Blogerski roštilj na Bundeku
Bio je kraj 2005., i na tadašnjem fušu, u redakciji Klika, povelo se pitanje o blogu i blogerima. Glavni urednik magazina je rekao da su blogeri šupci bez društvenog života, i da je to po njemu totalno smeće, pa sam koji mjesec kasnije, kad smo se posvadili, s velikim guštom počeo karijeru bloganja. Išlo mi je kao po loju, ljudi su guštali u mojim perverzijama nedoraslog infantilca, upao sam na Cool listu Blog.hr-a, i tamo se zadržao sve dok nisam naletio na jednog hejtera i preselio se na Wordpress, odnosno, preselila ne Anavie, jer sam loš s tehnikom. No, sva ona virtualna prijateljstva – nisu stala na tome. Upoznao sam barem stotinjak blogera uživo, bilo je čak i malkice seksa, a i navukao sam par najboljih frendova da i oni pišu. Pa su pisali bolje od mene, pederč... no to nije današnja tema.
Nedavno mi se pružila prilika da budem urednik blog.hr-a, zajedno s punkufer.hr-om. Ne da sam odmah pristao, nego sam baš bio sretan. Osam godina bloganja s jedne, i opis punkufera (hrana, piće, putovanja, hedonizam) točno opisuju ono što volim i u čemu sam najbolji, pa sam se bacio na posao. Naravno, nije sve idealno kako se čini, i od tehničkih poteškoća, dizajna, svega živog, došli smo i do detalja da danas puno manje ljudi piše. Svi odoše na Facebook, pa i ja... I onda sam odlučio pozvati sve bivše i živuće blogere na tulum, roštiljčić, čisto da vidimo jel nas još ima. Očekivao sam stotinjak seksi djevojaka i ležernih mladića, pomicanje Bundeka 100 metara na jug i tko zna što još, a ovako se skupilo dvadesetak blogera i još toliko simpatizera, i sve je skupa bilo skroz fino.
Počelo je prije 17.00 kad sam s frendom Danijelom pokušao zapaliti vatru, spojiti stolove, ohladiti pivo, i općenito – nismo napravili ništa. Tek pojavom prvih blogera, Andree i sina, Dražena Komara, Hybrid Stuffa, Svijeta u boci, Prokletog, Zeke zna, daywalkera i drugih, počelo se sve muvati, pa smo i grane našli za ponovnu uspostavu vatre. Kasnije nam je Svijet u boci rekao da ih je našao blizu wc-a, ali je atmosfera bila toliko dobra, pivice Zagrebačke pivovare (donirane) postojane, Podravkina Vegeta marinada sjajna, i meso vrhunski ispečeno. Dobro, solidno ispečeno, ipak sam ja rođen, odrastao i živim u centru, kaj je, nećete umret od malo zgorenog i krvavog!
Blogeri su kapali, došli i neki Portugalci, spajali smo se sa susjednim roštiljdžijama, razbili jednu flašu dobrog vina, jedan se fotograf porezao, drugi tek puni svoj portfolio, uskoro se stvorio i Zdenkov Kulturni Kombi, i još par djevojaka za koje ne znam jesu li bile anonimno, ili sam zabrijao. Komarci su bili kao trudne rode, ali ih je dim brzo otjerao, striček čuvar se samo nasmijao kad je vidio kako smo uredni, i par sati uz priče o prošlosti bloga i blogerskih doživljaja – sjajno je ispunio večer. Kao novi urednik strpljivo sam slušao ideje i prijedloge, pisao u tefter i danas odnio na sastanak s bitnim ljudima u firmi.
Uglavnom, prva deka je bačena, mislim da imamo u CV-ju jedan sasvim pristojan tulum u kojem se popilo pet piva i pojelo pet komada mesa po lubanji, pa shodno tome planiramo sljedeći dernek, ovoga puta za vikend, sa cijelom blogerskom Hrvatskom. Ljudi, pišite, Facebook je divna stvar, ali ovo je jače. Do sljedeće prilike, vaš Ribafish!
Fotke!!!
Post je objavljen 10.06.2014. u 16:50 sati.