Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na dogovoru sa školskom psihologicom.
– Oko čega se dogovarate, dobri čovječe?
Nije mi htio otkriti telefonski. Samo je rekao da dođem u VVB pa da će mi tamo ispričati.
Budući da pametniji popušta nastavio sam inzistirati da mi kaže o čemu se radi. Nenad je samo prekinuo razgovor.
Otišao sam u VVB.
– Ne volim kad mi ljudi prekinu razgovor. I kad me ne slušaju.
Matko se nije obazirao na moje riječi pa sam otišao sjesti za stol. Čekao sam Nenada. Usput sam čitao novine.
Domalo je došao Nenad sa školskom psihologicom.
– Jeste bili kod one moje kolegice koju sam Vam preporučila? Znate da nije sramota ići na psihoterapiju. A Vama bi sigurno pomoglo.
– Pusti me na miru, ženo Božja. Inače sam normalan. Tvoje društvo me čini nervoznim. Molim te, Nenade, zaštiti me.
– Ja mislim kao i gospođa psihologica.
– Prevrtljivče!
– Nemoj tako…
– Nego, kaj ste radili u školi?
– Pripremali smo debatu. Ponudit ćemo učenicima tu aktivnost pa ćemo im pokazati kako se to radi. Možda bi nam se i Vi mogli pridružiti. Pozvat ću i onu svoju kolegicu…
– Baš čitam u novinama nešto. Ne mogu sada.
– Zbilja bi mogao doći. Imamo super temu.
– Koju?
– Radi se o jednoj priči…
– Ne pitam tebe, nego Nenada!
– Doista ste agresivni. Zbilja bi Vam dobro došla terapija.
– Nisam agresivan, nego me ti činiš nervoznim. De, Nenade, reci joj nešto.
– Oprosti mu. Nije pri sebi. Inače je normalan.
– Oprostit ću mu, Nenade. Samo zbog tebe. Ali, kada se pribere najozbiljnije mu predloži terapiju.
– Budem.
– Budeš mi rekao o čemu se radi?
– Psihologica misli da ti je nužna terapija pa je preporučila da te ja potaknem kad se malo smir…
– O čemu se radi na debati?
– A to… Komentiramo jedan događaj.
– Koji?
– Nedavno je bila u novinama priča o teško bolesnom dječaku koji je htio otići na snijeg.
– Pa zašto ga nisu odveli na snijeg?
– Zato jer je bio teško bolestan i zato jer je živio prilično južno.
– Ima logike.
– Njegovi roditelji, zajedno sa svojim prijateljima, organizirali su jednu stvar. Otišli su hladnjačama po snijeg i dovezli su ga u dječakovo dvorište. Dječak je s prozora vidio snijeg. Prvi put uživo. I zadnji put. Umro je prije nego se snijeg otopio. Ali umro je sretan.
– U debati ćemo se podijeliti u dvije skupine i raspravljat ćemo o postupku njegovih roditelja. Postavljat ćemo različita pitanja. Ukratko, branit ćemo afirmativni ili negacijski stav.
– I koji je tvoj stav o tome, Nenade?
– Ne znam još. Nismo se dogovorili tko će što zastupati.
– Ne kužim. Zar će ti netko drugi reći što zastupaš?
– Pa da. Nenad će zastupati onaj stav za koji ga zadužimo. Njegov posao je iznijeti jače argumente i pobijediti u debati. Tako ćemo učenicima pokazati…
– Jesi li ti normalna, ženo Božja? Fakat, ono, fakat… Mislim…
– Kao prvo, ne derite se na mene. A kao drugo, poradite malo na samokontroli.
– Ne seri!
– Nenade, molim te, interveniraj.
– Ne seri!
– Molim???
– Nisam tebi rekao, nego njemu.
– Dobro onda. Već sam mislila…
– Što ćete učenicima pokazati takvom debatom?
– Naučit ćemo ih argumentirano braniti svoj stav tako da njihovo mišljenje prevlada.
– O ne! Učit ćeš ih, kozo glupa…
– Nenade, molim te, zaštiti me.
– Učit ćeš ih da nije bitno tko je u pravu, nego da je bitno braniti svoje napadajući tuđe. Učit ćeš ih da nije bitno što je njihovo mišljenje, nego da se trebaju boriti za ono što im je zadano. Učit ćeš ih da je sve relativno i da nije bitna istina, nego blagoglagoljivost i impresioniranje publike.
Post je objavljen 09.06.2014. u 02:47 sati.