Tišina me za ruku primila,
U mom kaputu je prezimila.
I sad me vuče za sobom van
A već sam naučen da nikom ne trebam.
Dogodilo se...
Tišina me za ruku primila,
I nije mi se ni izvinila.
Samo je došla, raskomodila se mazno
U navike ne vjerujem ni pod razno
Al' dogodilo se...
Ulice su uljudnije
Primjećujem svaku boju.
I više je - oskudnije
Pa mogu kroz bilo koju!
Nema loših ogovaranja
Samo zidovi i hladne ruke
Nema priče, nema varanja
I što je najbolje - nema buke!
Post je objavljen 07.09.2015. u 07:45 sati.