Ti najbolje poznaješ
zrak koji umire u mojim očima
svaki dan u isto vreme,
vreme kada se uzdah
otrgne iz grudi, zaboli, zaćuti.
Ti najbolje čuješ
i to što ne izgovorim
kada usne ostanu neme.
svaki dan u isto vreme.
Vreme kada bih rekao
u ovom nedostajanju,
svu svoju patnju
u obliku pesme
i jutra koje nosi
samo jedan miris.
Ti najbolje razumeš,
miris stvarnosti, prekinutog sna
svaki dan u isto vreme,
vreme kada sklopim oči
i kada vidim samo jedno:
sreću na dlanovima
najnežnijih ruku.
Ti najbolje razumeš
taj zrak u mojim očima,
suzu koja je zastala
umorna...
..............................milica.v