Sutra će te ponit njih šest među ruke, mater će naricat, teško brecat bilo
Finili su ćaća tvoji trud i muke, kamena će ploča pokrit tvoje tilo
Dušu si razumi smokve i rogača ka svoj i naš život pristave si zida
Sutra će te odvest okle se ne vraća, a vrh stola prazna ostat će katrida
Rodilo je zlatom sve ča god si taka, nek ti na sve vike zemlja bude laka
Pokrila te ploča sad smo mi na tratu, triba nam odradit život ka žurnatu
Istrajat će tilo, dat se neće stina, a i ti si s nama i neka te nima
U raj poveli te anđeli, na dolasku tvome primili te mučenici!
I odveli te u sveti grad, nebeski Jeruzalem.
Zbor anđeoski te primio i ti s Lazarom, nekoć ubogim, pokoj vječni imao!