CXXXVIII
"Ne volem, nikog, lutko
takva mi je narav
kao odžak, star i garav
puno dima je kroz mene prošlo..."
Ne volim sebe
kada me zagrebe
nemir što nosi misao o nama
Ne volim kada mišem
kliknem nas i pišem
i brišem
i ne dišem
Ne volim
sivilo hinjene ljubaznosti
svi se nešto slažu
i lažu
Ne volim
tu simfoniju prividne sreće
kroz uši me bode
mozak mi prži
kvari me do srži
vuče do dna
Ne volim biti bez sna
biti sama a biti posvuda
dvorska luda
u kuli od karata
U tuđim rukama je as
Ne volim što sam bez nas
i što je moj glas
ugušila rutina
Ne volim kada je glasnija tišina
od vriska života
što temelje zatrese
svakom
Ne volim kada se dese
male stvari i velike riječi
i što se tako liječi
nečiji ego
a čovjeka nema
Konačan usud se sprema
Ne volim tražiti spas
od nas
Ne volim voljeti sebe
tihu
bez sna
Do neba sa dna
u jednom stihu
volim
Post je objavljen 14.05.2014. u 00:22 sati.