CXXXVII
Iz nevrimena na vrime
triba partit
Ni` preveć mudro činit hrabrost
bivajuć` u kaljuži učmalosti i patetike
i patit
u žvalama preživljavanja
Raskrečene u namišćen cerek
negiranja svega ća ti je prisno
kazuju put za doli
Vrlo boli
čutit se tisno
saftat se u muci line primisli
da more bit će te falit
balega priprostog pada
Spleten u mriži
svega ća ti je mrsko
čini drsko
ne puščaj do sebe jada
iskobeljaj se navrime
iz nevrimena ne-misli i reciklaže
Tvoje su friži
forca
biljeg borca ća mora partit jer zna
je, vrlo je grdo
kad nećeš u krdo
vođenih od rođenih redikula
Bižat za opstat ni` na sramotu
u vrime i u nevrime
čineć svoju golgotu
Post je objavljen 13.05.2014. u 00:25 sati.