Sreću sam svoju davno izgubila, dušu sam svoju dala u nepovrat, ni pameti više nemam jer volim živjeti u svojim snovima koji nikada neće ni ne mogu postati stvarnost. Imam sinove i oni su moja jedina radost, radost koja će jednom otići dalje a ja ja ću ostati sa svojim snovima, sa nadom ga ću jednom razgovarati s njim kojeg sanjam.
Pogriješila sam znam što sam ga zavoljela, što sam mu podarila dušu i srce svoje, znam da mi je zabranjeno voljeti, da moram čekati ali isto tako znam da on nikada neće da me potraži da mi kaže koliko me mrzi gledajući me i da mu nikada neću moći reći da moja duša mora da mi se vrati jer ja bez duše voljeti nikoga ne mogu.
Post je objavljen 12.05.2014. u 11:25 sati.