Puno je tu i šminke i predrasuda.
Recimo, kad vidiš lika ili likicu; gojzerice, štucne, ruksak, štapovi, rukavice, posebne naočale, kompas, saharski šešir, sav ili sva poletna, koncentriran ili –a. Parsto metara kasnije, puhće, zastajkuje, njurga; vraća se, taman prekinuvši lovačku priču o nedavnom usponu na neki alpski vrh. Sad, jedva hvata dah, pozdraviti staricu, koja uz brdo goni magare, rutinski, bez štapova i kerefeka.
Kao i sa terencima - dajte mi Ladu Nivu; dajte mi terenac Uljanovskogo Avtomobilnogo Zavoda; može i Duster; nekakva Toyota iz dobrog starog vremena hladnog rata. Pustite me na miru sa kromiranim bull barovima, elektronskim asistencijama spuštanja (?!! wtf ??!!), aluminijskim felgama i deseteroslojnim lakom SUV-ova, čiji vozači obostrano ovlaže donji veš nakon spektakularne avanture Sljemenskom cestom.
Jednostavno, neke stvari jesu za neke stvari, a neke nisu. Zna se. Sve ima svoje. SUV je za po Tkalči i po Rivi / /; Nivom se ide njivom. Poput specijalaca pretovareni planinari odlični su za salonski Selfie; ne i za ozbiljnije hodanje brdima.
Ili pekinezeri, recimo. Pekinezer jednostavno nije planinarski terenac ... eeehmm...