U nedjelju sam se vratio s medjunarodnog trenerskog tecaju u Glasgowu. No to je jedna druga Monty Pythonovska prica. Kako me nije bilo tjedan dana, ostavio sam tri biljke koje imam u teglicama kod mojih prvih susjeda Sabana i Malahat. Zamolio sam prvo Sabana bi li mi ih mogli pricuvati i zalijevati. On je onda otisao to raspraviti sa zenom i onda su zakljucili da je to u redu, pa sam im odnio te biljke.
U ponedjeljak sam im pozvonio na vrata. Otvorila je Malahat. Ja sam se totalno zbunio i zbezeknuo, nisam znao kaj reci. Naime nije imala maramu na glavi. Prvi put sam joj vidio kosu. Imala je crnu kosu otraga zamotanu u pundu, ali bez marame. Nisam znao kamo bi gledao, ali naravno da sam joj htio gledati u kosu. Ona me odmah pitala jesam li dosao po biljke. Ja sam zbunjen nesto promrljao, sav u cudu. Vrativsi se s biljkama u stan, jos sam dolazio k sebi od cudjenja. Onda sam skuzio da se od uzbudjenja (cega drugog) uopce nisam posteno zahvalio. U isti cas mi je to bila dobra izlika jos jednom pozvoniti na vrata. Zanimalo me na najjace hoce li opet otvoriti vrata s maramom ili bez. Sabana ocito nije bilo doma. Pozvonih ponovo. Malahat je otvorila i … nije imala maramu. Znaci dobro sam vidio. Zahvalio sam joj se i dao joj cokoladicu za sincica. Ona je rekla da nema problema i uzela cokoladicu.
Post je objavljen 06.05.2014. u 22:31 sati.