Što se to dogodilo večeras neće mi još dugo biti baš potpuno jasno.
Smeđokosa ribica punih usana i ja.
Ona za koju sam još neki dan mislio da je možda malo i previše logična, da je možda i hladna...
Večeras nisam skenirao, proučavao, zaključivao...
Vidio sam sebe u njezinim očima. Trabunjali smo o trivijalnostima, posljednjih pola sata nisam ju pažljivo ni slušao, ometao me je pogled na njezine pune usne.
Nadmašio sam samog sebe. Upregnuo sam svo svoje iskustvo, ne zato da proučim, ispitam, upoznam... Upravo naprotiv. Iskoristio sam ga da isključim ta povećala. Da isključim mozak.
Taj je poljubac bio poput prvoga u životu. Trenutak za pamćenje.
I sve ono što se dalje može dogoditi, dobro ili loše, večeras nije važno.
Večeras guštam taj osjećaj.
Post je objavljen 30.04.2014. u 23:48 sati.