Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, jer je naletio na jednog starog poznanika.
– Kojeg, dobri čovječe?
– Dođi u VVB pa ću vas upoznati.
I tako sam došao.
– Alen i ja smo se davnih dana upoznali u Višnjanu.
– Bili ste u zvjezdarnici.
– Kakvoj zvjezdarnici? Bili smo na turniru u pikadu.
– Ima logike.
– I tako, riječ po riječ, posvađali smo se i umalo potukli.
– Umalo?
– E, kad je pobiga…
– Zašto ste se svađali?
– Alan je govorio da je album „Zamisli život u ritmu cipela za ples“ izvrstan album…
– To. To. Tako je. Tako je. E… E…
– …a ja ga smatram najobičnijim svetogrđem. I onda me je ovaj divljak napao. Ja se nisam dao pa sam i ja vikao na njega.
– Reka san mu: Stišaj voluman, Đo, jerbo doći će ti jamo rasta.
– Nisam ga razumio o čemu govori pa sam se uplašio.
– Ča si se pripaja? Oćeš opet mati zvati?
– I što je onda bilo?
– Pobjegao sam.
– I to je bilo to?
– Nije. Alan je krenuo u potragu za mnom.
– Trajekton san kreni da ga nađen i da ga ispleskan.
– A onda?
– Reka san: Sada ne znan di si, ali ni ti ne znaš di san ja. Naći ću te, neš se skriti. Nećeš imat di pobići. Batina ćeš ti popiti.
– A ti, Nenade?
– Bio sam uplašen. Sjedio sam tako do jutra rana. Alen mi je prišao s leđa i nastala je drama.
– Za grlo san ga uvatija i počeja ga tući. Za kosu san ga ćapa i vazeja ga vući.
– Što si napravio?
– Poče san ga tući, za vlase ga vući.
– A ti, Nenade, šutiš i trpiš?
– Nemoj tako… Nisam šutio. Vrištao sam. I govorio sam mu da prestane.
– I?
– Reka san mu: Muči! Plesnu ga rukon pa potega nogon. Glavon kroz zid dva, tri puta svon snagon.
– Strašno.
– Reka san ti: Naći ću te. Naša san te, razbi san te, šantule.
– Bome da. Vidio sam sve zvijezde…
Post je objavljen 28.04.2014. u 09:56 sati.