Juče sam pogledao "Ledu" u Gavelli.
("Sa školom" sam gledao, bilo je mnogo mladih, veoma mladih.
Bilo im je dosadno i posle pauze polovina ih se nije vratila u salu.)
Na šta sve nisam pomislio:
Virginia Wolf i njena razmatranja o položaju žene (objavjeno samo godinu dana pre prvih odlomaka "Lede" po časopisima), pa Mannova "Smrt u Veneciji", a moje sluđene asocijacije došle su i do --- Aleksandra Popovića i TV serijala "Ceo život za godinu dana" iz 1970-ih (kada su ljudi po beogradskim ulicama psovali jednog glumca zato što je bio negativac).
Da li likovi u Ledi pričaju onako zato što pisac želi da "iskritikuje trulež buržoazije" ili je reč o skribomanskom zamajcu koji se nije dao zaustaviti posle Glembajevih? (Tu treba dodati i "U Agoniji" - sećam se verzije Steve Žigona...)
Kritika 1930-ih se opredelila za ovo prvo.
A ova izvedba iz Gavelle: Svrtan je ubacio neka priviđenja za Urbana (Ozrena Grabarića) u vidu lepog dečaka u mornarskom odelu, a - ako se ne varam - Aurel (Franjo Dijak) ima nesvesne homoseksualne sklonosti prema njemu (Urbanu) i pri tome ispaljuje ženomrzačke tirade.
Post je objavljen 24.04.2014. u 10:38 sati.