Radim u firmi u kojoj radni dan povremeno nalikuje na epizodu humoristicne serije. Svi mi zaposlenici smo karikatura na svoj nacin, a ljudi koji nam upadaju kroz vrata karikaturalni su na neke druge nacine.
(Ne pisem ovo da se ikome rugam, samo konstatiram zabavnu cinjenicu.)
Radimo u specificnom polju u kojem su pomijesani klimavo gospodarstvo, pravno-imovinske zavrzlame, neuke procjene trzista i vlasite financijske sposobnosti, hrpetine novaca koje uvijek zavrse u istim dzepovima, kompenzacije svih vrsta.
Neki likovi koji nam ulaze u ured su bili na sudu s nekim drugim likovima koji povremeno dolaze kod nas, ili cemozdatek biti, duzni su ili netko njima duguje neshvatljive svote, rade ofrlje ili jako dobro, love u mutnom ili su puno uspjesniji i vise kul.
Nista me vise ne bi trebalo iznenadjivati zapravo, ali nekako me jos uvijek svako toliko neko grozno saznanje opali po glavi pa stanem i u nevjerici blenem.
Ovaj tjedan saznanje je islo nekako ovako:
-Pomaze li flertanje sa sredovjecnim muskarcima tome da se posao dobije?
-Da
-Pomazu li minice u tome da se posao zadrzi?
-Da. Zapravo, nekako se i ocekuju.
-Da li je uobicajeno da se ide na kavice sa sredovjecnim muskarcima ako se zeli dobiti posao?
-Da. Dapace, to ohrabruju drugi sredovjecni muskarci, cak i ako to nema veze s njima.
Ispalo je na kraju da je ovo zadnje nekako normalno i ocekivano ponasanje.
I da sam ja jedina koja se tome cudi.
Post je objavljen 19.04.2014. u 15:37 sati.