Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/sekasmith2

Marketing

Nisam namjeravala, al proslavili smo

Veli sinek nek ne trošim puno za Uskrs, reko sine, nema šanse.
Šunkicu dao sindikat. Šunkica košta pola moje mjesečne članarine za sindikat, al nema veze ja ju i tak ne bi kupila, kupila bi 20 dkg narezane i šlus.
Al jaaaaaja! Jaja prodaje kolega na poslu, živi van Zagreba, pa to, se razme. Pa kad se dugo ne javi ja ga nazovem i velim kak sad da ja budem pristojna i pitam te…. On prekida jer razme i veli – znam, da li imam jaja, imam 20 komada, kolko trebate? Radi sa 5 baba u sobi, čujem kroz slušalicu urlikanje, ooooo, kolega, 20 jaja, a da ti to nama pokažeš. Ma siromak.

Mjesecima sam skupljala ljuskice od ljubičastog luka. Kak po mojoj kuhinji visiju: vrećica s plastičnim štoplima za udrugu koja to skuplja a za lijekove koje djeci ne pokriva HZZO, vrećica sa plastikom zasebno, vrećica s flašama, vrećica s papirom, regularna vrećica za smeće, to zgleda ta mala kuhinja ko reciklažno dvorište, a junior se čudi kaj sad skupljamo i otpatke od luka. Pa smo se malo svadili, malo samo. 5-i put sam mu objasnila za kaj mi to treba i dete je od prve peti put shvatilo. Jer on misli na ko zna kaj dok ja pričam o tak važnoj temi - Besplatno farbanje jajcih od kolege s posla.

Od nove godine tražim di je jeftiniji grašak u konzervi i krastavci i kad sam sve imala, pofarbam jaja, očistim, narežem i zmešam u zdeli i skužim da mi je ostalo jedno jedino šugavo pofarbano jaje, neš ti skupljanja lupeniki od glupog luka.

Stavila sam ga u frižider tam di stoji kutija u kojoj bi trebal biti putar, sir trokut /Zdenka/, sir dekice (narezani na šnite) malo parizera i to, jel. Da se ne sramotim, kutija je prazna al eto jajeta.

Nebu niko došel, ak dođe, došla bu policija /5 godina im je trebalo da shvate da se bivši odselil/ e sad: tam u precoblju slika druga Tita (to je kćer tam nakokila veli da je njoj u Jugoslaviji bilo dobro živiti! /4 godine/ i kraj toga orden zasluga za narod sa srebrnom zvijezdom dede Smitha i oboje dece kad su bili mali, sin u smehu, kćer nabrijana. Sadašnje slike ni da imam ne bi metnula. Onda put vodi u kuhinju gdje se slavi Uskrs sa jednim pofarbanim jajetom i mladim lukom kaj mi je uvalila teta Nada s 4-og kata, jedina suseda s kojom komuniciram, psujem, kritiziram i vičem – teta Nada, žuri mi se, mi bi ovak dosutra. I to jednom godišnje, kao i Uskrs.


Post je objavljen 20.04.2014. u 18:01 sati.