Marketing
Asti 100
... ne znan kad mi se ovo zadnji put dogodilo, da po miseca nisan napisa njanci beside na blogu. Stvarno ... kad prolistan zadnjih par postova, ispada da se i ne mičen iz kuće, nego deboto samo na pub-kviz, bilo splitski u „Quasimoda“ ili šibenski u „Azimuta“
Naravno, to je samo polovična istina ... bilo je još puno tega između današnjega datuma i onega aprililili posta Ižbenika ... ka naprimjer malo interno natjecanje mlađih kategorija plesnog kluba „Spin“ di Vinkica pomalo pleše ... svaka je mala šinjorina dobila slobodu izbora pisme i da sama učine koreografiju .... nakon ča je teta Marijana proglasila pobjednike ...
... svi su skupa, dica, roditelji, braća, sestre ... otplesali/otpuzali na svevrimenski „Happy“ ...
Bija je i rođendan Vinkinoga vršnjaka, da ne rečen koji misec starijega, kaštelanskoga portala. Ili je bolje da rečen samo Portala, jer kad se u Kaštilima reče „portal“ onda se dobro zna na koga se misli ...
Utemeljitelj i vlasnik kastela.org Josip Krokar je reka par besida, pofalija sve ča su bar malo pomogli Portalu kroz ovu najturbulentniju deceniju života ...
... di je bilo svega, pa i pokušaja pisanoga izdanja za one koji su, još uvik, internetski analfabete, da ne rečen nepismeni ...
... da bi na kraju ispričali svoju priču na najlipji mogući način, sa videjon o prvi deset godin ...
... ča su ga šufigali Patrik i ostali čarobnjaci montaže. Nisan obalazija okolo samo večernje i noćne događaje. Kako su već učinila lipa vrimena, mora san malo povirit i do matičnoga vatrogasnoga doma u Mašogradu, DVD Mladost, dakako ... taman na vrime da potegnen sličicu kako su aute malo protegle gume po suncu ...
Ne bi sad tija gatat, ali lako mi je slikavat ovako po danu, kad je lipo vrime ... pravi aparat pokaže svoje kvalitete u malo težin uvjetima. Je da jeman dobar blic, ali „stakalca“ i ono šoto, unutra u kašeti od aparata, ča se zove senzor svitla, moradu bit veći od po nokta maloga prsta, da bi moga i ovakove snimke učinit ...
Već se niko vrime bavin mišlju o nabavci novega aparata. Ovo gori je slikano sa Powershot G1X, kojega san jema prilku provat i potegnit par slika (fala in, Crni!) ...
... a moj kum @pečina, već spomenuti @patrik, @boran ka i drugi ča se razumidu u slikavanje bolje od mene savjetujedu mi da vazmen ono ča se minjadu objektivi ...
Skoro da su me i uspili nagovorit, i srića da san se mašija digitrona prije nego san ispegla karticu. Jerbo, kad san skužija da mi za relativno pristojnu aparaturu za slikavanje, tj, samu kašetu od aparata i normalni objektiv, mater od normalnoga objektiva, rezervnu bateriju, poštenu boršu za to sve nosit triba deboto 1000 € ... tek onda san svatija da će moja ljubav prema fotografiji ipak ostat samo platonska.
Direktna posljedica tog saznanja je da san izbeštima (opsova, za sjevernjake) po ko zna koji put i Žerminal i Raskoljnikova i Kreza i Lačnoga Franza i oni pariški šematorij (groblje, za sjevernjake) di je ukopan Jim Morison na žuntu! Eto tako 
Da ipak ne bude sve TAKO crno, ka ča i piše na mojoj najdražoj majici ... ko će se pobrinit ako neće moja Vinkica ... mekli su je na pano ...
... ne zato ča je osvojila medalju, dobila najviše petic ili bila najbrža na trki oko skule, nego zato ča je pomogla drugima, kad bi in ča zapelo, na bilo koji način!
Makar još jedan tračak svitla u tunelu, da me siti da su škole JOŠ UVIK i odgojne, a ne samo obrazovne ustanove.
Bravo, zlato tatino. I od Zakonite, ofkors 
I kako ko okreneš, došla je polovica miseca ... skoro san se uželija kviza, jer ovon turon u „Quasimoda“ nismo upali. Pojavile su se sve ekipe, pa nije bilo šanse ni za prvu, atroke drugu rezervu, to ka za nas
Naravno, sredina miseca je nova prilika za susret sa ekipon koja unatoč strašnome nazivu „Glavate Želve“
... i nije tako strašna. Jer da jesu, onda ne bi na kraju, kod čitanja rezultata, od službenoga glasnogovornika organizatora bili pročitani ka „... naravno drugi ...“.
Zaludu in se žestit ča su opet bili bolji od nas (mi treći!) kad u rodnome mistu ne moredu nikako osvojit prvo misto bez obzira na sva kukumavčenja u najboljoj maniri aktualne (trenutne?) „Hajdukove“ uprave u stilu „ukrelo! otelo!“
Meni je osobno drago da smo opet ponovili dobar rezultat iako nan ovi put nije bilo Marija Kovača, na što su „Želve“ posebno zapuvale prošli put.
... šta je bija poseban uspjeh kad uzmemo u obzir da nan je kapetanica Znaorica bila cilu večer ništo štufa i slabe volje, skroz netipičnoga ponašanja za sve one ča je imalo poznajedu.
Naravno, kad su se udunili projektori i pojačala u „Azimuta“, prošetali smo skupa na burek & pizzete u pečenjarnicu „Noć & Dan“, i mogu reč da san skroz zadovoljan sa njihovin kulinarskin da ne rečen pečenjarskin umijećen.
Nakon još jedne runde razgovora ugodnih sa "Želvama" oko ponoći, uputili smo se na istok, jer nekima od nas nisu proljetni praznici nego se triba rano ujutro dignit. Kako bi reka nazočni DJ Sammy, ujutro san Milena. Ona iz pisme „Novih fosila“, da ne bude zabune 
Do idućega druženja, iza Uskrsa, naravno .... Zdravi i veseli bili! 
Post je objavljen 17.04.2014. u 00:44 sati.