Nekoć je postojalo jedno biće.
Ono je bilo Božje dijete
kao što smo i svi mi.
Stvorio je Bog
to čisto i savršeno biće,
drugačije od svih nas.
Nitko od nas nije ga volio.
Neki od nas su se i plašili
tog posebnog Božjeg djeteta.
Neki od nas su ga se usudili i napasti.
Nitko od nad nije ga volio.
Ono je to osjećalo
iz dana u dan
tuga i usamljenost
rasli su kao zvijezda.
Supernova je eksplodirala.
Bijeli anđeo postao je crno čudovište.
Kako ga tek sada ne volimo!
Mrzimo ga!
Kako ga se tek sada plašimo!
Bojimo ga se!
Skrivamo se od njega,
kao što se ono skrivalo od nas,
od naše mržnje i pakosti.
Bog je jednom bio stvorio anđela.
Mi smo ga pretvorili u čudovište.
Post je objavljen 11.04.2014. u 16:54 sati.