Radost pišem,
sreću znojim,
pod krovom ovim,
al ne mojim.
Uzeše mi
i tavan,
i podrum
i sobu,
prava na
žalbu imala nisam
i još
platih
globu.
I kad
pomislih,
uzet mi više ništa
ne mogu
(jer i s vlastitim organima
sam tanka)
na grobnicu obiteljsku,
"sjela"
mi banka.
Ma život je
super,
život je haj,
i neću
vrištat,plakat
nit se derat,
sve ću ih
u tri
krasna
sterat.
Visoko uzdignute glave
i još ponosnijeg čela,
reć su samo
(možda ne bi
smjela)
Jebeš ovu tugu,
ovu krizu,
život ni moj,
ni vaš,
nema reprizu.
Jer sve je
super,
sve je haj
dok si mi
TI
blizu.
Post je objavljen 09.04.2014. u 10:11 sati.