Evo sine moj, ostavljam još jednu koju sam napisala. Nikada pisala ne bih, ali moram bol izbaciti van.
Baca me more na hridi oštre,
boli me, krvarim, gubim dah.
Nikoga nema da ruku pruži,
iz grudi se otima bolni uzdah.
Nije to more, nisu to hridi,
ja sam upala u vrtlog života.
Ode mi nekuda dijete milo,
ode mi nekuda mladost, divota.
Vrtim se u krugu bez nade,
padam, tonem i ustajem na mah.
Ne vidim izlaza iz tame,
sve više gubim dah.
Trgne me glas iz dubine,
ustani mama, ja te molim.
Moraš koračati radi mene,
moraš se boriti, ja te volim.
Post je objavljen 05.04.2014. u 22:33 sati.