Marketing
***
Borise moj, prolazi dan za danom. Dugo te kući nema, a mama se stalno nečemu nada. Glupo je to sada objasniti, reći...ja to jednostavno ne mogu prihvatiti da nećeš doći. Nije to za objasniti, opisati...danas sam malo počistila tvoju vječnu kuću, ruže od rođendana još nisu sve povenule. Sve je živo, sve je tako živo, proljeće se budi u punom sjaju samo tebe nema. Kada, kako i na koji način ću ja shvatiti i prihvatiti ovu surovu stvarnost. Nikada više ništa neće biti isto...moj život se srušio kao kula od karata, a ja živim, a životom ga ne mogu zvati. I ide tako dan po dan...neka ovo moje vrijeme čim prije prođe...samo da čim prije tamo krenem. Možda i neću morati čekati tako dugo...možda će se ostvariti moja najveća želja. Ja sam svoj zadatak ovdje završila, nema više potrebe da sam tu...samo čekam, a dotada neka leti onaj naš nevidljivi, lepršavi put nebeskih visina. Strašno mi nedostaješ sine, nisi nas smio ostaviti...
Post je objavljen 18.03.2014. u 19:09 sati.