Duša mi je u crveno, već odavno
Čini mi se, ubrzo ću, vodoravno,
Odavno mi tuga uteg nije
Samo fali da se sad nasmijem!
Upamtit ću sve što treba kada krenem,
Zatrovan sam, a nikako da uvenem,
Nije za me' da sreću prozivam,
U životu ovom da uživam...
Tako mi je, kako mi je
Neka mi je, e pa šta.
Drugačije nisam ni navikao ja!
Znam ja dobro kako da se nosim s tim,
Bolje tako nego da ne postojim!
Post je objavljen 02.05.2015. u 08:39 sati.