Patiš dok shvatiš da uzalud patiš. A kad shvatiš da patiš,patiš jer si shvatio da uzalud si patio...tako nekako.
Story of my life.
Ali neka u 29. mogu još jednom pojesti tu patnju .
Godina i pol je dosta i za naivku (pozitivku) poput mene da shvati da tu nema nikakve bitke između bivšega i njega samog. Zašto? Zato jer uključuje još jednu osobu,istu s kojom su se prolazile prijašnje bitke,manje-više uspješne.
No more drama.
Nema više razumijevanja.
Ima da te nema.
Post je objavljen 15.03.2014. u 19:39 sati.