(za bolje razumijevanje, S je osoba koja ne jede meso, a također je pripadnica moje obitelji)
RODBINA: Bome, bila je S. kod nas neki dan i nije joj dobro, veli da joj se koža sva peruta.
JA: Zašto?
RODBINA: Pa kak ne jede sve.
JA: Aha. Ali ona je rekla da ipak jede ribu.
RODBINA: Da, jela je prije, ali ne jede već dvije godine. Rekla je da je pričala s tobom i od tada ne jede ni ribu.
JA: (upitnik, upitnik, upitnik… kad sam ja to pričala sa S. i što sam joj rekla? Premotavam filmiće u glavi, listam zapise… i tad se sjetim da kad mi je probijala uši s tim kako je vegetarijanka, a na kraju rekla da jede ribu, samo sam joj odgovorila: 'A, pa ti jedeš ribu?' Dakle, ništa spektakularno nisam ni rekla ni napravila).
RODBINA: Bome kad je odlazila od nas rekla je da ide u trgovinu kupiti si nešto normalno za jesti. Rekla je da će ipak lignje, jer je zbog njih najmanje muči savjest.
A tko zna, možda joj samo ne paše novi gel za tuširanje. ;-)
Kako bilo, ovako mi se često događa da mi ljudi daju do znanja što misle o meni i mojoj prehrani, iako ih nisam ništa pitala niti ih čime izazvala, osim, čini se, samim svojim postojanjem. I to najviše oni koji su non stop u liječničkim čekaonicama zbog tlaka, kolesterola, šećera… i da ne nabrajam dalje.
Post je objavljen 12.03.2014. u 14:11 sati.