Dok je muž, na svom radnom mistu, ravnao kauč u iščekivanju najpopularnije presude još poznatijem doktoru, žena mu, pristavila je mliko da zakuha a taman se iz sobe oglasilo unuče.
Potrčala je baka u sobu da Zlato babino ne čeka uz onu: 'evo bake srićo bakina jedina odma…'
Prosipajući epitete na račun mezimčeta otvorila je prozor koji gleda na ulicu i utoliko joj se javi Mara u povratku s pjace pa su okrenule par rečenica a između svake kao vezivno sredstvo bilo je ono: 'evo srićo bakina, saće baka evo zlato…'
Vlade je ležao kao na iglama dok je sutkinja Čalić nabrajala i nizala točke i stavke.
Mliko nije čekalo pa se najednom diglo (pas mater uvik se diže ono što ne triba) oblikujući slap u obliku pečurke i nastavilo teći po el špakeru. Dim i smrad ispunili su prostoriju ali Vlade se nije predavao, može on istrpit i veću nevolju od ove.
(Ma ne bi joj se diga maknit tećicu nema tih para. Rađe bih vatrogasce zva, pas mater njoj i ćakuli ode ih čujen.)
Kako se smrad daleko čuje, žena je panično uletila u kužinu mašući rukama ne bi li rastirala dim da dođe do špakera.
Onda je stala vikat na muža kako može bit takvi kao da mu je teško bilo dići guzicu i maknuti mliko i kako sve mora sama a on samo pegla kauč…
- Ja ništa nisan vidija ni čuja i šta se dereš koju gospu.
- Kako nisi vidija a ležiš tute ki bambat po vazdan, sa sam opet ja kriva, za sve san ja kriva.
- Ne kokodači, lipo san ti reka da ništa nisan vidija od dima. Ako je neko kriv ondae to Sanader pa se na njega iskali.
Post je objavljen 11.03.2014. u 11:51 sati.