Kako me Riba nedavno pokopao, zaključih kako bi to mogla biti dobra prilika da i uskrsnem.
Le Plat Pays
teško sunce nad ravnicom
nemilosrdno prži već odavno spaljenu zemlju
i prašina lagano pada na posivjelo lisće
le plat pays,
le plat pays
i žgoljavu, tamnoputu djecu
što se brčkaju u žutoj vodi muljevitih plićaka
preostalih od nekadašnjih jezera
le plat pays,
le plat pays
i na izblijedjele plastične vrećice u jarku
uz usijanu asfaltnu traku
što se gubi u izmaglici
le plat pays,
le plat pays
i troma goveda što privlače oblake muha
i trošne kućice što proviruju kroz grmlje
…i nas
le plat pays,
le plat pays
a moćni se Mekong negdje u daljini
bez mnogo opiranja neumitnoj sudbini
tiho valja svome kraju
baš kao i mi,
baš kao i mi.
Ovaj komad malinkolične putničke proze u stihu inspiriran je Južnim Laosom, Sjevernom Kampućijom i Zapadnom Flandrijom.
Post je objavljen 08.03.2014. u 03:29 sati.