Marketing
DUST IN THE WIND
Pozdrav!
Evo nas opet na otoku Murteru. Današnja je priča već ušla u jezersku narodnu predaju i dobila status prave, pravcate urbane…hm…ruralne legende. Da bi stvar bila još zanimljivija takav jedan sličan slučaj je doživio svoju hoolywoodsku ekranizaciju, a Vi probajte pogoditi o kojem se filmu radi.
Uz jednu važnu napomenu - film je fikcija, a ovo živa, živcata istina. Pravi dokaz da život piše bolje komedije od najboljih scenarista.
-------------------------------
Jeba te, kad pišeš ono čisto, fino, književno i štokavski i najduhovitiji tekst izgleda kao da čitaš garanciju za peglu.
Ajmo mi zato u nižu brzinu.
UVALA MURTAR ZA PONAVLJAČE
Najvjerniji čitatelji 'SPIG'-a sigurno se sićaju one dvi epizode 'THE BEST OF ISOLA DEL MORTE PART 1' i 'MIRIS SOLI I BOFORA'. Lipe slike, lipi tekst.
Murtar.
Je'no od onih mista radi koga će svaki Dalmatinac u bilom svitu zapivati 'Dao bih sto Amerika, sve na svijetu ja bih dao…''
Poneki litnji furešti tu će samo uzdahniti:''Ajme Ivek, kak je tu lepo, tu bi rad imela hižu samo kaj neman s čin križ poljubiti...''
Je, stvarno je lipo. Potpisujem. Dok ne zaraškaju bura i jugo.
Iznad uvale na po brda stajala je kuća nekoć bogate tišnjanske familje Gelpi. Lipo, veliko kameno zdanje kome je na zidu bila uklesana Godina Gospodnja godina 1818. Znači, starije od dvista godin.
Kuća je dugo, dugo godina bila bez krova i zaresla u zdraču, ali meni se kao mulcu jako svidila. U divljini, pogled na pučinu dokle god oko seže, priče o Ilirima, o gusarskim olupinama.
A ono što me puca i dan danas je priča o kasi sa kosturom koju je dvi vale dalje naša moj pradid. Čistija i krčija kamenu gomilu kad ono….. Spominju se čak i neki zlatnici.
Dičja mašta čini čuda
Stajala bin kuća tako jadna i urušena pitaj Boga koliko dok na nju jednog dana nije bacija oko bogati Švabo. Simpatični lovaš u penziji. Voli čovik život. Voli onako i malo bumbit. Onako malo više. Al dobričina. Pristojan. Miran. Okej tip.
Kupija on ruševinu, doveja brigadu, rastega produžni, dovuka mišalicu, cimenat, spržinu, gajbe s pivom....dosta uložija i kuća je opet zasjala kao nekad.
Lipota jedna.
Njegova žena Lucia je bila presritna. Zavolila je svoju novi lipi dom. Zavolila je ona Murtar i Jezera više od svih nas skupa. Obični čovik od svojih problemov nema ni volje ni vrimena uživati u lipoti koja ga okružuje. Samo puše. Da bi toga posta svjestan mora se maknuti bar sto kilometri dalje i onda počne pucat nostalgija. A onda opet puše.
Lucia naša draga se znači zaljubila u Jezera. U more, u nebo, u masline, u zrak, u ljude….Njen muž se skrpa s novim ljudima.
Dosta se družija sa pokojnin barba Dragom.
Njega bar nije bilo teško zavolit. Tih, miran i poštenjačina.
Bili su odličan duo. Smih, šala i bićerin rakijice. Nekad i dva. Ko to more platit?
I sve bi bilo super da se jedne godine nije dogodilo.
ŠKRINJA LJUBAVI
Umrla Lucia.
Tuga. Tice su zapivale na po force. Ide ona kod Boga, al' od Murtara joj se ne rastaje.
Njena zadnja želja.
Želin da me se kremira, a prah raspe po moru. Da ja i ono budemo jedno.
Stari tužan dolazi u Jezera.
Sve je isto ništa isto nije. U bunkeru najteži teret koji se zamisliti može. Komad srca zauvik iščupan i usut u neku malu smišnu vazu. Jeben te živote. Para ka škalje, a sam ko ćuk.
Kako je siroti Švabo bija u šoku, za pomoć se obratija barba Dragi. Ovom je Lucijina želja bila malo smišna, ali volija ju je i ko bi tako nešto moga odbit.
Bila je nedilja.
Malo je puhalo i more se mreškalo. Pizdarija. Proša je barba Drago u svom navigu svega i svačega tako da ovo ni bilo vridno ni spomena.
Prije nego odvežu gajetu nazdravili su za Lucijinu dušu. Prvi put…drugi put....
''...samo je more moje znalo
di mi je vrime stalo
što mi je srce taknulo...''
Švabo u balunu.
Malo mu se vrti. U glavi lunapark.
Sedi s Dragom na krmi i gajeta polako klizi..
Lucia draga, stopićeš se s morem, ljubavi.
Urna stoji na bandi broda i drće se u ritmu vala. Ništa strašno!
I eto ti, zavraga, jednog malo većeg i.............
OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOP….BLENG!....padne urna njima pod noge, otpadne pokrivalo, a Lucija završi ispo pajola doli u lokoču.Švabo se stresa! Onako u šoku zgrabija je urnu, skuplja Luciu i vraća je naza', diže pajole i iz šporkičine pribire s vrha.
Vratija je on toga praška dosta, ponosno diga urnu i sve je bilo spremno.
Brod se ljuljuška, u glavi se ljuljuška.
Staja je na nogama, održava ravnotežu i skinija poklopac. Barba Drago ga je gleda i baš ga je to nekako ugrizlo za srce.
''...grinta more, vitar tira val
mog zivota o stine, lomi ga
dao sam joj sve što nikom nisan da
a od sveg samo lažina ostala...''
Aufwiederehen, mein Liebe! – reka je Švabo, drža urnu visoko u zraku, polile ga suze, okrenija je priko bande kad ono…
FIJUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU….iznenadni nalet vitra i PLJUS!!!!
40% Lucie završilo barba Dragi po glavi.
30% ostalo dole u šporkici.
30% ipak završilo kamo triba.
Da s morem postane jedno.
Zauvik.
Drago tare lice, pljuca, Švabo plače, izvija…a kvarat Lucie nestaje u plavetnilu.
Malo kasnije uletija je doma ka furija.
Uspija se on dotad umit i uredit, ali u ustima je osta neki loš ukus. Ono kad malo jezikon ćućaš zub. Mislim da će mu žena pamtiti tu rečenicu dok bude živa:
''Ajme majko, daj mi nešto piti daj mi bilo šta, vode, vina ,rakije, daj da isperen usta od Lucie…..''
---------------------------------
E, moj Veliki Lebowsky, puno mi pozdravi braću Coen kad ih vidiš!
Post je objavljen 04.03.2014. u 22:47 sati.