Marketing
Umesto komentara valceru...
Cveće
Znao je da mora kupiti poklon, rođendan joj je i očekuje nešto. To nešto je moralo biti predano uz buket cveća.
Cveće se kupuje u onim malim kućicama. Hrabro je zakoračio i dočekao ga vatromet boja sveg
mogućeg i nemogućeg cveća.
Negde duboko u potsvesti čučalo je da ona voli ruže i hrabro je rekao cvećarki:
-Ruže
Ona ga je zasula bujicom nekih imena koja njemu baš ništa nisu značila, pokušao je
da zapamti bilo koju reč i da kupi ponuđenu, ali izgleda da je zabrljao jer ga je sledio zabezeknut pogled.
Prstom koji je podrhtavao pokazao je na cvet koji mu je bio najbliži.
-To su ciklame.
Ciklame ne treba kupovati, ali se nije mogao setiti zašto.
Prst je dodirnuo drugu gomilu nečeg zelenog, koja se cerila na njega. Dreknuo je. Ta beštija ga je ubola. To neće.
Spasila ga je mlada devojka koja je sa vrata samo viknula, crvenu ružu i dobila zamotuljak brzinom svemirskog broda. Princip primopredaje nije ukapirao.
-I meni ružu.
-Jednu??
Biće velikodušan, sigurno tako treba.
-Pet
Prodavačica je bila zadovoljna, i on. Nešto ga je pitala o papiru, trakama, nekim tandrmoljcima
koji mu ništa nisu značili, i za svaki slučaj kimnuo je glavom.
Dobio je neki zamotuljak koji je nosio kao štafetu sve do kuće voljene.
Ponosno je predao to čudo sretan što ga se rešio. Ona je zagrlila cveće, nežno ga mirisala
(njemu nije mirisalo, žene valjda imaju drugačije noseve)
Kad je pomislio da je kraj, ona ga je zasula rečima o značenju cvetova, te ova boja znači ovo,
ona boja znači ono. Pominjala je ljubav, zavist, nado, prsten. Sav se šćućurio od straha da nije nešto zabrljao.
-Crvene ruže, ljubav.
Odlično, položio je taj ispit. U sebi je mislio ne na ljubav nego na nešto mnogo prozaičnije
o čemu svaki normalni muškarac misli 25 sati na dan. Nije znao kakva ruža treba za to.
Post je objavljen 03.03.2014. u 09:53 sati.