Postajem debela ko moj bivši i njegova sadašnja. To mi je kazna, jer sam se njemu u facu rugala. Ono, sidili bi u autu, slušali Balaševića, i ja bih uvik rekla kako je ova ili ona balada moja i da je meni napisana, a njegova pisma je ''Al se nekad dobro jelo''. Taman je nešto na dijetu krenuo tada. Al dobro, nije mi smetala njegova punoća, ne bih ni bila s njim da jeste, jel' tako. Međutim, kad smo prekinuli, a on nakon koji misec prohodao sa šlapom koja je sa mnom sidila na kavama i tješila me u prekidu, moje ruganje njezinoj debljini nije imalo kraja. Mislim, činjenica jest da je glupača smršavila 20 kila u godinu ipo dana, i da je još uvik debela. I tako, postajem sve deblja i ja, samo što sam ja i dalje mršava. Ha - ha.
Uglavnom, nemojte prestajati pušiti. Od mršavog stvorenja, udebljat ćete se sedam kila u tri miseca i postati stvorenje nenaviklo na normalnu kilažu, bit će vas strah da ne postanete kao vaš bivši i njegova sadašnja, i morat ćete kupiti sve nove traperice.
Zapravo, trenutno sam malo ljuta. Da nisam ovako umorna, bila bih puno ljuta, ali ovako sam samo malo. Možda i ne malo. Osrednje. Uglavnom... Nisam zadovoljna. Ne sviđa mi se činjenica da je petak navečer, a ja sam doma. Još manje mi se sviđa činjenica da radim ujutro. A najmanje od svega mi se sviđa činjenica da mi se izlaziti - ne da.
Jer, nije to da ja neću. Želim. Al tako mi je dosadno. I sutradan budem cila nikakva i ne da mi se živit. A vikednom uvik radim. Znači, ne mogu ostati doma i buljiti u plafon dok mamurluk ne prođe. Nisam zadovoljna svojim ljubavnim životom. Hoću momka. Hoću da je zabavan, da ima smisla za humor, i da se mogu s njim napiti. A ovako, u petak navečer ja se doma debljam, dok se moj bivši i njegova sadašnja zabavljaju na koncertu pijanog Bare, na koji ja nisam tila ići. Jer mi se nije dalo. Inače, nije me briga za bivšeg. Ni za njegovu debelu curu. Idu mi na živce, naravno. Kome ne bi išlo na živce to što ti balavica koja ti se ujedno pravila prijateljicom sada zabavlja po koncertima koje ti prije nisi propuštala, dok je ona morala prohodati s nekim tko sluša muziku da bi se sad pravila alternativac?
Kako god. Jednako mi smeta i sadašnja od jednog mog prije ovoga. A zapravo, ljubomorna sam jer ja nemam nikog. S tim svojim frajerima od nekoć, ne bih nikad opet bila. Ne samo da ne bih, nego sam baš istinski sretna što nisam više s njima. Ali nedostaje mi nešto. Netko. Dijelom su i oni krivi što ne nalazim nikoga, jer ne pristajem više na ništa manje od onoga što sam bila njima. To što sam bila njima je minimum onoga što sada tražim. Kad razmislim, previše je to. Obojica mojih velikih ljubavi su mi pisali pjesme. Jednome sam bila strast. Drugome muza. To su kazivali otvoreno. I dan danas je tako. I sad bih ja trebala biti sretna što imaju cure koje mrze mene i ja njih i oni se zabavljaju, dok ja doma sanjarim o ljubavi i pokušavam napisati ljubavni roman. Usput, čini mi se da neću prepoznat ljubav da me opali po glavi, koliko sam sve smućkala u ovom glupom mozgu. Prestara sam za preopznavanje ljubavi, hoću da mi samo dođe i kaže ajmo mi bit skupa i to je to, eto.
Sve u svemu, kad nađem dečka, ako ga ikad nađem, nas dvoje ćemo se skupa smijati, izlazit ćemo skupa, i svašta nešto ćemo raditi zajedno i baš će nam biti lipo. I kad se budemo ženili to će biti više onako party za ekipu, nećemo raditi onaj seljački pir. Naravno, ja ću izgledati super. Imat ćemo svoj stan i bebu. Jednu našu i jednu posvojenu, crnu. Bit ćemo united colours of bennetton, samo bez otrovnih supstanci. I imat ćemo veliku knjižnicu u kući. I psa. Ne iz klišeja, nego zato što ćemo oboje voliti pse.
Ovo sada pišem da se ispušem i totalno mi je lakše. Znači, sve ovo od gori sad je ćao - doviđenja. Planem momentalno, odljutim se odma. I objavit ću ovo, a ako itko bude čitao, pošto mene na ovom blog.hr-u ne primjećuju, nadam se da će me osuditi. Da će osuditi moje vrijeđanje sadašnjih od mojih bivših i mojih bivših. Isto tako, tko vas šljivi. Ne poznajte me, mogu biti zla koliko god hoću. Mada, ima na ovom blogu netko tko me poznaje, ako kojim slučajem se siti navratiti ovamo na moju stranicu i pročita ovo, neće se baš iznenaditi, pretpostavljam. Imam dojam da mu je jasno koliko ishitrena znam biti. Pozdravljam ga ovim putem. I sve vas ostale, a posebno one koji se nikad ne rugaju sadašnjima svojih bivših. Bljeee.
Post je objavljen 22.02.2014. u 01:30 sati.