Marketing
Pajo Pakšu - Kucamo na vrata zaboravljenih blogera 10.
Pajo Pakšu je dobri duh Vinkovaca i okolice. Njegove avanture koje je godinama opisivao na blogu našle su i put do korica, pa je tako naš bloger ukoričen ne samo jednom! Nego, zašto je ovaj plemeniti uživatelj u kulturi c
- Ovo je teško pitanje. Ne znam što bih odgovorijo. Malo sam se umorijo...Potrošijo ko guzni papir. S vremena vrijeme nešto stavim na blog. Doduše rijetko. Nije se dogodilo ništa. Nisam našo poso, nisam se se oženijo, rasto, napravijo djecu. Doduše u ovim godinama prije bi si mogo napraviti unuke nego djecu. Ma star sam ja više za ta sranja.
Što te sada zanima?
- Odmaram. Trenutno sam na vidijo igricama. igram ih ko lud. Dan i noć. Noć i dan. Doduše ja to pičim intenzivno već preko dvadeset godina. To mi je neki ispušni ventil. Opušta me ijako susjedi ne misle tako. Nekad se malo previše zanesem i zaurlam na televizor pošto igram na plejstejšnu tri. Nije baš zgodno kad je to u 3 ujutro. Jednom sam tako igro, ljetno doba, soba do ulice, prozor otvoren. Susjedi kavenišu sa gostima u dvorišću, a ja popizdijo, ne mogu preć bosa u igrici pa zaurlam iz svog glasa onako crven u licu. Čujem ja vani pita ovaj gost susjedu: Ko to urla? Što se dogodilo? A susjeda će onako mrtva ladna: Ma to naš susjed ope igra one igrice pa galami. E jebiga sad, kasam previše emotivan. što ja tu mogu.
Kakav si s Fejsom i drugim medijima?
- Na Vi. Nisam baš nešto pretjerano na Fejsu. Jedno vrijeme sam bijo pa mi nekako dosadilo. Dopizdilo. Na internetu uglavnom gledam porniće. Para za novine nemam pa uglavnom čitam one reklamne letke što mi se puni sandučić. Televizor već odavno ne gledam. Sve ti je na internetu. Od pornića pa nadalje.
Gdje su vinkovački blogeri, kako se živi kod vas?
- To se sve uglavnom preselilo na fejs i samo lajkaju. Znaš kako to ide. Dođe nova igračka pa svi trk tamo. Jučer blog, danas fejs, a sutra nešto treće. Uglavnom se ne živi.
Ima li kruha od izdavanja knjiga, koliko ih je i kako ih možemo naručiti da razveselimo cure za Valentinovo?
- Haha...Dobro pitanje. Ma nema. Sve to sa knjigama počelo je sasvim slučajno. Sad bi potrajalo da ti to pričam. Uglavnom prvu priču sam objavijo u zbirci "Blog priče" i tako je to krenilo. Dosad ima šest objavljenih knjiga. Dvije zbirke više autora i četiri samostalne. Pisao sam i nešto za neke portale koji su se ugasili, "Stripos" iz Osijeka, fanzin "Vidimo se u Živinicama" i tako. Dok sam pisao, pisao sam onako iz gušta. Za sebe. Ništa pretencijozno, a ako se to nekom i dopalo meni je drago. Imam još nešto knjiga "Crveni tata - bijeli zec", "Balkanske niskobudžetne treš priče" koje se mogu naručiti preko mene po akcijskoj cijeni od 30 kuna sa troškovima poštarine na mejl: pajo.paksu@optinet.hr, a "Nije prava al' se pravo jebe" - preko kultnog izdavača Zdenka Franjića. Može ga se pronaći na fejsu ili naručiti preko mejla franticz@hi.htnet.hr.
Jel ti fali blog, blogeri?
- Naravno da mi fali. prva ljubav se nikad ne zaboravlja. Tu sam ja samo sam nevidljiv. Dosta blogera koje sam pratijo ošlo je na fejs il su prestali blogati. Kengur recimo. Tu je još na blogu Eurosmijeh koga pratim još najredovitije, a nedavno su mi se preko mejla javili The Mladichi koje pozdravljam ovim putom. Pozdravljam i sve bivše i sadašnje blogere ma gdi bili. Ako se ne varam ove godine pada i desetogodišnjica mog bloganja na blogu haer. Al' vrijeme leti...
Što ćeš dalje?
- Pokušat nać' poso, oženit neku bakicu od pedeset godina sa dobrim primanjima koja bi bila voljna usvojit me, pofarbat kosu, nabavit nove zube koje prije spavanja mogu držat u čaši. Krizu srednji godina sam prebrodijo. Pokušat se otrijezniti da se još jednom mogu napit ko čovjek. Niš naročito.
Poruči nešto mladima, starima, ludima...
- Jebite se i množite. Živijooooo!
Post je objavljen 14.02.2014. u 08:42 sati.