Netko je tu, a nisam ja
Dok te za ruku drži, ispituje moj strah
U isti mah.
Netko je tu, u sjeni ja
Gledam mjesec odmiče, zaustavlja mi dah
U isti mah.
Ljepotom si dan ponizila,
Temperaturu srcu snizila,
Al' radije bi sad da plane
Nego da nas gledam okončane.
Hrabro bi poraz primio
Samo kad ne bi prezimio
I da me ne nađu u kući
E da se lako svući...
Iz kojeg si plemena izašla kivna
A tako čedna, a tako divna...
Post je objavljen 20.02.2015. u 06:23 sati.