Marketing
Svašta nešto
Moj prvi ovogodišnji post 
Svakojakih događaja se izdešavalo u ovih mjesec dana. Pa krenimo, bez nekog specijalnog reda.
Na Sveta tri kralja smo se uputili u Mađu u Šikloš, njima nije bio praznik kao nama pa smo se nadali da na bazenima neće biti gužva, bome smo se prevarili jer nismo jedini iz Hr došli na takvu ideju, parkiralište je bilo puno HR tablica. Ivor je u fazi kad je oduševljen toboganima i 90% vremena se spuštao niz tobogane, jedva smo ga s vremena na vrijeme maknuli da malo posjetimo poneki jacuzi, slanu sobu... Bila sam i prvi puta u životu u sauni, nagovorili me, ali baš i kako sam očekivala brže sam izašla nego što sam ušla, doslovno ne znam dali sam izdržala dvije minute. Fran i Domagoj su kao i uvijek bili u svom svijetu, nas nisu trebali (osim kad smo na kraju išli na palačinke 
) stalno su dolazili i odlazili...
Jednu subotu smo se odlučili odreći kuhanja i počastiti se super picom u izvrsnom restoranu
, s nama je bila moja mlađa nećakinja Lucija, bila je predobra u restoranu, baš smo svi uživali
Pošto smo bili jako dobri Djed Mraz nas je za Božić počastio novim fotoaparatom, morat ću upisati neki tečaj da ga naučim koristiti, ali evo moj sinak i bez tečaja izgleda kao pravi profesionalac.
Jedan dan smo jurili i na hitnu, točnije Ivica i Fran, a ja sam kod kuće osatala s Ivorom i izgubila par godina života čekajući da mi se jave. Moj majstor je taj dan htio praviti šator u dvorištu, ne smeta njemu zima
, pa sam mu objasnila, spominjavši injekciju tetanus... da zahrđalu pilu pod hitno vrati u radionicu. Taj isti dan sam mu u nekom trenutku uzela nož iz ruku, ni ne znam što mu je on trebao, odvratila ga od traženja švicarskih noževa jer oni nikako nisu za djecu.... Ali, taman što je Ivica stigao s posla eto njega od gore sa zavojem na ruci: "Ja sam se malo porezao", a zavoj sav krvav, u panici nisam mogla pronaći ni njegovu zdrastvane iskaznicu, ponijeli su Ivorovu, a njegova je inače bila upravo tamo gdje sam ju i tražila 
Uglavnom, očito mu je taj dan bilo suđeno, na kraju je dohvatio skalpel da doradi svoju strijelu, koja je usput budi rečeno izgledala savršeno, sigurna sam da bi ju malo ljudi napravilo takvom bez obzira na dob. Na sreću, sve je bilo ok, samo par šavova, svaki drugi dan previjanje i to je to. On je sve stoički savršeno podnio bez i jedne suze ili kukanja.
Ivica i ja smo se uživali i gledajući Labuđe jezero u izvedbi ruskog carskog baleta
Bilo je predivno!
U noći muzeja smo prvo posjetili Arheološki muzej. Fran je u izviđačima, a oni su organizirali turu po muzeju slijedeći njihove oznake koje su svuda postavili, a na ulaznici su odštampali legendu znakova, zadatak je bio pronaći skriveni predmet. I mi veliki smo se zabavili, jedino je Ivoru sve bilo pomalo dosadno, bio je umoran i jedino ga je stalno zanimalo gdje je Fran.
U središnjoj dvorani je tko je htio mogao naučiti i vezati čvorove uz stručnu pomoć, to smo ga nekako uspjeli nagovoriti
Izviđači su otišli i u obližnji muzej Slavonije, a mi za njima.
Ove prethodne fotke su na žalost jako loše jer su slikane mobitelom, a sljedećih nekoliko su fotkane novim fotoaparatom, svi smo morali pozirati.
Moj tata ponosno sa svojim unukom
Moje dvije plavuše
Evo i jedan selfi
I za kraj, "nagradno" pitanje: "Pogodite tko najviše uživa u našem podnom grijanju?"
Mama i kći.
Post je objavljen 08.02.2014. u 22:33 sati.