Šandur
Uvek se na bicikljinu vozi
Posred ceste on se mašinama grozi
I mislim si; kak ga već ni pobral Bog?
Kad nasred ceste, peva u svoj rog
Pa kak mu se gume nisu već izlizale
I kočnice otpale?
Ja čul sam da je par put, u grabam završil
Da se u potok prerušil
Kak detlić u drvo zabušil
Al bome nigdar ni ko slavuj zapjevušil
Al niš njega ne štundira
On bicikljina pedalira
I belega vina si spije
Da mu srce grije
Pedalu po pedalu
I eto ti Šandura na tvom plotu
Na svom drndalu
Smije se bez zubi kak bedak
Al baš štosan to je divljak!
Post je objavljen 28.01.2014. u 20:12 sati.