Otajaj
Čudan je fantičak to
On opće ne mari za zlato
On bi htel biti ptic jato
Često ga vidim kak na balkonu stoji
I raznovrsne oblaki broji
Oči mu nigdar nisu mirne
Možda od preveć tmine
Pa upitam kaj mu je
I zakaj tuguje
On samo s rukom mahne
I duboko u se udahne
Pa veli:
Niš mi ni!
Kaj me nigdar nemrete na miru pustiti!
Uvek morate glave zabadati!
U tuđe posle mešati!
Otajaj proć!
Daboga te progutala crna noć!
Post je objavljen 28.01.2014. u 19:53 sati.