Marketing
NEVOLJE SA ZELENIM ISUSOM
Svako je pisanje svinjarija.
- Antonin Artaud
Upoznao sam tu malu u fitness klubu, pozvao sam ju van pa smo pijuckali piće, smijuckali se, bilo je neke kemije i na kraju smo završili u mom stanu.
Tu smo se nastavili smijati, pijuckati piće, a onda smo krenuli u akciju.
- Najviše volim doggy-style – pripomenula je dok sam petljao oko kopče push up grudnjaka koji, znate već, otkriva mnogo ali ipak ne dovoljno.
- I meni se to sviđa – rekao sam i dalje se boreći sa prokletim patentom.
Liznula mi je uvce.
- Molim te, nemoj me dekoncentrirat!
Posegnula je za kopčom i sama riješila stvar.
Na svijetlost dana izronile su dvije sočne bijele dojke. Istog sam trena zaronio u njih. Valjao sam se u milini tih jastuka pokušavajući doći do mlijeka – mama!
Skinula je crne čipkaste gaćice ostavši tek u crnim samostojećim najlonkama koje su kontrirale njezinoj bijeloj puti. Napalio sam se.
- Popipaj me dolje – šapnula je senzualnim glasom – sva sam se navlažila.
Prošao sam prstima kroz kratko podšišane dlake. Doista, bila je mokra kao da je već netko svršio u nju.
- Zbiči mi ga – uzviknula je zadigavši dupe baš onako kako treba.
- Nema frke seko, ćelavi osvetnik prihaja!
Taman sam se spremao uklizati kada sam ga spazio! Isusa! Mislim ne njega osobno, već njegovo lice istetovirano na desnoj lopatici moje nove prijateljice. Srećom izraz lica nije bio golgotno patnički, već nekako neodređen, kao da je zagledan u daljinu na pramcu čamca koji isplovljava na pučinu u Čudesnom ulovu riba. U stvari učinilo mi se da ispod brkova i brade nazirem blag, odobravajuć osmijeh.
Okej, malo Isusa ne bi trebao biti neki problem, pomislio sam prevaljujući kožicu preko glavića.
Uklizao sam i počeo zdušno pumpati.
Isprva je išlo dobro, a onda sam postepeno počeo osjećati nelagodu pred sinom božjim. Onemoćao mi je, sasvim.
- O Kriste – uzviknuo sam nervozno – ovo mi se nikada nije dogodilo!
- Što je, što se događa – upitala je Marita zabrinuto.
- Ništa mala, hajde da popijemo još jedno piće.
Natočio sam Chardonnay iz 1987, zeksali smo i vratili se na posao.
- Zbiči ga pastuše!
- Stiže dobrih 20 cm!
Ugurao sam ga onako gumastog, neodlučnog, kolebljivg i delao dajući sve od sebe. No zeleni Isus i dalje je bio tu, promatrao me je svojim kritičkim okom. Nastojao sam ga ignorirati usredotočivši se na plafon, ali u plafonu nije bilo ničeg seksi. Znam, postoji ljudi koje seksualno privlači Berlinski zid, tj. ono što je ostalo od njega; znam, neke ljude napaljuju nekretnine - ja naprosto nisam jedan od njih. Počeo mi je ponovo padati. Hotimice sam spustio pogled na njenu lopaticu. Ovog puta sin čovječji se podsmjehivao!
Posegnuo sam za pićem.
- Nešto nije u redu sa mnom – upitala je uznemireno.
- Sa tobom je sve u najboljem redu, mala – odvratio sam otpivši dug gutljaj.
Daj da ti pomognem, rekla je i spustila se u podnožje. Osjetio sam kako... Preskočit ću opis oralne opačine i pripomenuti tek da je radila poput krajnje profesionalke. Ponovo mi je skočio do neba.
Hitro se naguzila.
- Stavi mi ga tatice – rekla je.
- A ne, ovog puta nećemo tako – rekao sam svalivši je na desni bok.
Pripio sam se uz nju, zadigao joj nogu, prstima pronašao rasporak, raširio nabrekle usmine te ga zbičio do balčaka.
- Mmmmmmhhh – zadovoljno je zaječala.
Krenulo nas je, zbilja nas je krenulo! Slobodnom rukom mijesio sam joj grudi i čupkao kuglaste vrhove nabreklih bradavica ljubeći pritom divotan gracilni vrat i grickajući slatko majušno uvce. Dolje sam mijenjao ritam izvodeći povremeno one magične kružne pokrete koje žene bacaju u ekstazu. Mumlala je izbezumljeno kao opsjednuta. Sigurnim putem vozio sam ju ka vrhuncu.
- Dođi – rekao sam sjevši na rub kreveta.
Opkoračila me je, zatakao sam ga gledajući je ravno u oči.
Tijela su nam bila usklađena jedno sa drugim i sa čitavim svemirom. Čvrsto sam ju stisnuo i pojačao ritam.
Soba se ispunila mirisom seksa.
Podigao sam ju, pritisnuo uza zid i dovršio posao.
Svršili smo istovremeno. Od eksplozije užitka zatresli su se prozori.
Sjedili smo u slatkoj obmrlosti i zurili u daljinu pušeći cigarete.
- Tko bi rekao - iznenada je progovorila - a imaš tako malen nos!
- Imam malen nos – začudio sam se.
- Mislim imaš normalan nos i vandredno veliku kitu. To je rijetkost.
- To je mit.
- Nije mit već iskustvo.
- Kako god ti veliš.
- Koliko ti je uopće dugačak?
- Ne znam, nikada ga nisam mjerio. U ostalom kako se to mjeri? Čujem da ga neki mjere od šupka.
Prasnula je u smijeh.
- Mnogi!
Pušili smo još malo.
- Jesi li za još jednu vožnju?
- Uvijek, mačak, uvijek!
Poslijepodne je prošlo upravo onako kako je i trebalo proći.
muzika za ugođaj: Edwin Hawkins Singers - Oh Happy Day
Post je objavljen 28.01.2014. u 13:41 sati.