Ako mi jednu kvalitetu žene priznaju, to je da znam slušati. Probala je sa mnom ljubiti se, gugukati, voditi ljubav, dejtati, ali… to nekako “nije to”, nema “onoga” i “ovoga”, ali htjela bi da dalje budemo prijatelji jer voli se družiti sa mnom; “dobro slušaš”, kaže.
Svaki pravi nejebač može se, ako ničim drugim, pohvaliti sposobnošću da bude “dobar prijatelj” ili bar “dobar sugovornik” jer najbolja je odlika kvalitetnog sugovornika da “dobro sluša”. Jasno, ne trebaju nam sugovornici koji više govore nego što slušaju.
I mislio sam da zbilja dobro slušam. I bio sam u pravu, no tek sam neki dan shvatio sam da se to odnosi samo na žene.
Bili smo na cugi. Aljoša, Maja i ja. I Aljoša je nešto pričao - čak bih rekao mumljao, jedva da je to bilo artikulirano (kako ustvari on obično i govori) - i taman kad sam htio promijeniti temu, Maja kaže: “Dobra ideja.” Tu sam zastao, pogledao Maju zajebava li se (bila je ozbiljna), a onda Aljošu. Otvarala su mu se usta, ponavljao je ideju, ali ja sam i dalje čuo samo nerazgovijetno mumljanje. Trebale su mi cijele tri minute da probijem taj zid nerazumljivog mrmorenja i začujem artikulirane riječi i smisleno konstruirane cijele (!) rečenice. Aljoša je fakat imao dobru ideju. I Aljoša razgovijetno govori. Ili - tek tad mi je sinulo - ja ga po prvi puta “slušam”! Moje iznenađenje je bilo nemjerljivo. Cijelu večer smo pričali, razrađivali ideju, osmišljavali naziv projekta (čak je Aljošin prijedlog zasada vodeći) - sve u svemu, neočekivano konstruktivna večer.
Kad smo Maju otpratili na noćni tramvaj, podijelio sam s Aljošom svoje iznenađenje vis-a-vis njegove čudesne iznenadne artikulacije i elokvencije, na što je on razočarano odmahnuo rukom: “Znao sam da me nikad ne slušaš.” Požalio se da je imao već desetke jednako dobrih ideja za koje ja… nisam imao sluha.
- Mrmljmrmljmmmrmljmlj!*
- Ma da? Di si bio za Novu?
- Mrmljmrmlj!**
- Ajde super. Si se čuo kaj s Marom?
- Mrmljmrmljmmmrmljmljmlj!***
- Nemoj zezat? A di ćeš na more ovo ljeto?
* E, skužio sam kako dobiti bežičnu struju!
** Znam gdje je Atlantida!
*** Otkrio sam kako reciklirati otpad u gorivo za avione! Možemo spasiti svijet od zagađenja!
Dalje se još žalio na neke stvari, pričao o svojim problemima, kako mu je teško i… ne znam što još… bilo je već pola tri u noći i bio sam umoran i, da vam budem iskren, nisam ga slušao.
Post je objavljen 06.01.2014. u 16:25 sati.