Marketing
ČESTITKE I MARKE
Stigle su dvi, tri čestitke ovi dani, pa mi je palo napamet da je pisanje čestitki za Božić i Novu godinu bi pravi ritual. Mat bi znala reč: "Branimir odi kupit čestitke i buli da ih napišemo kako bi mogle stić prije blajdani."
Onda bi mora nać neki miran kantunić, u kuću jer mi brat i sestra nebi dali mira pisat čestitke.
Daj vamo da vidin kako pišeš te čestitke, opet bi mat zapovidnim glason dala do znanja da nazire ono ca cinin. Te lipe žeje ja san pisa nalivperon, trudeći se da rukopis bude ca lipši, da sve bude u svom redu. I dan danaska još pišen nalivperon. Posebno cuvan nalivpero ko mi je pokloni otac, po završenoj medicinskoj škuli.
Danaska u vrime interneta i SMS poruka ova lipa užanca polako nestaje. Čestitkamin, onin običnim sa božićnim i zimskin motivima, izgeda da su ostali virni jedino stariji judi ki ne robuju ovon novon tehnikon. Mlajima je lakše ćapat se mobitela i na svi mogući broji kih imaju umemorirani u telefon, sa istom žejon poslat čestitku. Isto je i sa mejlon, fejsbukon, tviteron i svin ostalim cudima suvremene tehnologije. Istina je da, je to ubrzalo komunikaciju, ali sa druge strane judi sve manje meju sobon govoriju.
Kako nebi sa čovikon govorili a da se gedamo u oci, pošajemo SMS i sve je rješeno. Sa jednon porukon se čestitaju blajdani, prekidaju jubavne veze, coviku se daje otkaz, a kako smo se ovi dani uvjerili, čak se i visoki državni dužnosnici prisluhjujeju ca govoriju preko mobitela.
Sve ovo pišen zbog jedne neobične čestitke ku san dobi, a pocimje ovako: "Dragi moj, već je puno vrimena pasalo otkad smo se zadnji put vidili. Fale mi tvoji dodiri. Već dugo nisan ćutila tvoj nježni jezik s kin si me zna pomazit. Spametin se koliko smo lipih momenti proveli zajedno...Bila san neizostavan del svake tvoje čestitke, svakoga pisma i kartoline. Cversto zatakana u gornjen desnon kantuniću radosno san pomogla prenest tvoji pozdravi svitu...Ćaro mi je, okrenu si se drugima. Vrimena su takova. Milije ti je sve obavit svon ton tehnikon. Brez obaveza. Brez duše. Ipak te molin da se spametiš svih lipih momenti ke smo dilili – blajdani, praznici, litovanja i zimovanja i svih drugih prigodi kada smo se zajedno javjali fameji i dragin prijetejima.."
Sad se sigurno pitate ki mi je napisa ovo "jubavno" pismo? Dobi san ga, ni manje ni više, od jedne poštanske markice, ka je slavila 100 godišć Hrvatskoga novinarskog društva. Bila je na svome mistu, na verh u desni kantunić na kuverti. Bila je svečarska. Na kraju me zamolila da cakod napišen i pošajen kako nebi nestala.
Siti san je se sa ovin čestitkama ke san dobi ovi dani, ali opet pišen na blogu i opet je neću poslat, ali baren san je se siti i za sve one poštanske marke na ke smo zaboravili.
Post je objavljen 22.12.2013. u 15:30 sati.