Nije me bilo neko vrijeme. Napravila sam poveću pauzu, jer sam se počela ponavljati u rečenicama. Trebalo je proći malo vremena da se sve u glavi staloži, da se ponešto promijeni, da moja shvaćanja prijeđu na malo viši i dublji nivo.
Štošta se izdešavalo, vjerojatno to nije sve za blog...previše je toga osobnog da bi netko mogao izvući nešto korisnog iz toga. Zato toliko uopćavam, a i ubuduće ću.
Još uvijek muku mučim sa samopouzdanjem, ali mnogo je to bolje nego nekad....
No,ipak, daleko od toga da sve štima. Dapače, jako malo se toga promijenilo oko mene. Ali, u meni se događa neka promjena.
Nešto se u meni pokreće, neka hrabrost, neka iskrenost, neka spremnost da se ide do kraja.
Ajmo reći, da sam pomirena u vezi nekih stvari. I da želim živjeti.
Da volim život i prihvaćam sebe, kakva god da sam, i prihvaćam sve što dolazi.
Kao što bi rekao John Lennon 'you may say I'm a dreamer, but I'm not the only one'.
Nisam sama, nisam jedina, iako mi se ponekad tako čini.
Evo npr..ja mogu odlučiti speći fini raženi kruh s čokoladom i lješnjacima, a moji mogu reći 'ajjj, raženo brašno, mi ti to ne jedemmmooo, mi hoćemo bijelo'.
A ja znam da je raženo brašno bolje, i pričala sam već s nekima kojima to isto paše, a znam da ima još takvih.
Valjda se kuži kaj sam htjela reć,metaforički, jel.
Mojima se ipak mnogo svidio moj kruh. Inače, recept sam našla kod blogerice Cook and play...
..stvarno je dobro ispao..presočan je i prefin.