Znaš da me iritira kad te vidim iz autobusa kako pješice odlaziš u grad, svi misle vidi ga, kakva su vremena došla, ni on nema za kartu, kaže mi susjed malo uspješniji sindikalist od mene koji je sudski digao 120 milja od firme kad je dobio otkaz. Kao da se zajebavaš veli.
Ne zezam se, nije mi ni na kraj pameti, kome je do zezanja s ovim moćnim nesposobnim budaletinama visoko u hijerarhiji. Samo se trudim ostati postrance koliko je moguće od ovog svakodnevnog primitivizma, u autobusima se previše kuka.
Na Korzu božićni sajam, tu je i moj frend autentični nepokoreni pobunjenik Marin, prodaje simpatične brodice, obitelj mora od nečeg živjeti dok revolucija ne sazrije.
Doma me čekaju autentične radosti, knjiga dar što sam je osvojio na nagradnjači točno odgovorivši na pitanje koji se grad najviše postotkom proslavio na prethodnom referendumu, radujem se čitanju i gledanju jer knjigu preporučuje književnica i blogerica Silvija 600, Wind hvala, da nisi spomenula na blogu ne bih ni ja znao, dakle to je bila druga radost koja me dočekala, prva jelto pas jelto skakavac, treća ono što podravci nazivaju sarmom.
Tu je i termosica, drugarica je otišla delati, i sve se baš poklopilo, u termosici najčaj tibetanac sorte Pu Erh ili kak se već zove.
Lijep dan iako vuče na jugo i malo je smrdilo po gradu.