Pregled posta

TRI ŽIVE JELE
U SRCU EVROPE
(U srcu Evrope, zbornik o Nadeždi Radović, nakladnik Shura, Opatija, 2012)

Nadežda Radović, filozofkinja, publicistkinja, novinarka, spisateljca, urednica, mirovnjakinja, profesorka... kojoj je u kolekciji Mirovne sveske (urednica Shura Dumanić) objavljen zbornik radova, dugo je prisutna, i na sceni i u senci, na ovim prostorima širim i dubljim od Zapadnog Balkana. Svojim tekstovima, koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim, prešla je geografski prečnik njihov i probudila mnoge savesti, svesti i trome misli našeg regiona. Rasanila je čitaoce svojim pisanjem od 2003. do 2012. godine kada je u listu Republika o njoj umesto biografije NR donet članak Ljubiše Stavrića Mala grupa žena protiv zla. U stvari to je Radovićkina ispovest i životopis, kristalno jasan. „Moje osvešćenje je bilo dugotrajan proces“, jedna je od uvodnih rečenica. Knjiga sadrži ispovesti, razgovore, prikaze, kritike, komentare, polemike, suočavanja. Mnogo imena, praćenih oštrim perom autorice, prolazi i klizi kroz nju. Svako je važno i ima svoje mesto sa dobre ili loše obale ovdašnje tekuće zbilje. Mala razuđena enciklopedija, slikovito kazano.
Najveći broj izabranih tekstova ranije je objavljen u listu Danas. Urednica Dumanić u svom uvodu piše: „Pravo na različitost, Šta je ostalo od moći, Razvrgavanje istorijskog monopola, Sramota me od nas, Ne u moje ime, Mržnja je danas kažnjiva, Gola osveta, Prošlost je zamka... neki su od naslova koje donosi ova, šesta Mirovna sveska... Radi se o razgovorima i tekstovima koji snažno zagovaraju pomirenje, razumijevanje, suradnju, ali koji isto tako oštro osporavaju i polemiziraju sa nacionalizmom, političkom manipulacijom i manipulatorima.“ Precizan, veran kroki-portert Nadežde Radović kao odgovorne javne ličnosti.
Iz svog oštrog ugla ona, autorka, bacila je svetlo na delo (i životni stav) Zagorke Golubović, Adriane Zaharijević, Branke Petrić Fehmiu, Mirjane Mitrović, Helene Štimac Radin, Roberta Hamerštila, Tomislava Ketiga, Džemala Sokolovića, Zoltana Bunjika, Volfganga Benca, Nenada Novaka Stefanovića, Mirka Sebića... U njenim tekstovima oni, sagovornici, postaju istomišljenici čije se misli bar jednom ukrštaju kad je reč o tome da su ratni bilansi, uvek, katastrofalno poražavajući, i da u ratnim igrama gube svi, i učesnici i oni koji na igrankama ne plešu. Ratovi su virusi, kao da kaže mirovnjakinja Nadežda. Ali, uvek ima nade, ne samo jedne. U srcu Evrope piše.
Tema jedne varoši, vršačke, o spomen-obeležje, krstu, na stočnom i pasjem groblju Šinteraj – po kojem su posejane masovne ljudske grobnice oktobra 1944. i kasnije – na slepoj periferiji grada, dodatak je zborniku. On donosi polemiku u kojoj, uprkos suprotstavljenm stavovima, vijori nota: rat je besmislen. Kao da je orkestrirala naša mirovnjakinja.
Jezgro knjige koje se čita bez daha – nepristojno bi bilo da se uporedi sa uzbudljivim romanom – jeste odeljak Jelena * Jelka * Jelica. Jelena Šantić (1944-2000), Jelka Kljajić Imširović (1947-2006), Jelica Rajačić Čapaković (1952-2008) dobile se briljantan portret. To nije samo in memoriam. U naslovu sva tri teksta je reč „žena“, sa velikim slovom. Žene otvaraju i zatvaraju krug, ne samo životni. Žene nisu samo u crnom, čitam kao oslobođeni čitalac.
Zbornik, objavljen na dvesta šesnaest strana uz potporu grada Rijeke, valja pročitati, jer nije samo poučan.

Dragi Bugarčić