S rukama u pekmezu II
Dečki se kotrljaju niz ulicu prema autobusnoj stanici. Škulja I Milje imaju poprilično zabrinute face. Nisu zabrinute zbog toga šta prvi sat imaju blok sat matematike, štoviše zabrinute su zbog informacija petkom. Teta Đurđa i teta Mirjana danas kreću u pregled njihovih ocjena koja će im određivati sudbinu slijedećih mjesec dana. Nažalost oboje imaju toliko kulji da ni sami nisu u stanju prebrojat...
- Sranje Milje! Sranje!
- Nemoj reć...
- Kaj ako nam upadnu u razred i počnu se derat na nas? Ko na zadnje pse...
- Ja ću se bacit kroz prozor.
- Logičan potez.
Samom pomisli na njihov život kada se vrate kući, smanjili su se u zrno graška. Svijet im se činio tako slatkim i mizernim. Zapravo nije im ni bilo tako teško jer su imali jedno drugo. Znate i sami da je lakše kad ste zajedno s nekim u govnima. Na neki način jedno drugog razumiju i daju si nade da ipak možda prežive atomsku bombu koliko god da je to nemoguće.
- Jesam vam lijepo rekal da ćete se zajebat.
- Bome Klipa, ja im to isto već govorim tri mjeseca.
- Nabijem vas oboje!
- Tako je! Ko da ste vi išta bolji. Mamlazi.
Pa i nisu nešto bolji, ali Klipa i Đoni svoje ocjene redovito isprave prije informacija za razliku od ovo dvoje zrna graška. Njima je valjda došlo u glavu da bi se isplatilo ispravit pokoju ocjenu, da bi mogli izaći van.
- Ajmo Škulja ko jebe ovu dvojicu...
Naime Škulja i Milje idu tehničku školu za mehatroničara. Zajebana škola. Pitanja profesora glase: „ Tko je pobijedio 1982. godine u derbiju Dinama i Hajduka na Poljudu“, „ Šta je Newton nosio na dan kad mu je pala jabuka? “.
Prije bi se reklo da je škola neka ludara, gdje je sve obratno. Umjesto da su oni učenici pacijenti profesori su pacijenti, a da ne pričamo kako domar Miki živi u školi sa svojim sinom Mirkom... Mali Mirko ima samo sedam godina, a već planira biti elektroinstalater. Sva sreća da mu je učionica tik do spavaće sobe.
...
- Mirjanaaa! Mirjanaa!
- Đurđooo!
- Ajme! Kako si Mirjana?
- Onako, naživcirao me mužić, A ti?
- Ide, došla sam na informacije. Trčim brzo nazad da skuham nešto Milji.
- Sigurno ćeš mu skuhat nešto vrijedno njegovih ocjena.
- Nego šta si mislila!
Nakon tih uvodnih riječi, gdje su se obje majke već založile za krvnu kaznu u slučaju lošeg stanja, krenule su u školu.
Dočekao ih više ni manje razrednik Trumbić. Smiješan lik. Ćelav, s velikim pepeljarama, sitne građe i piskutavog glasića. Inače čovjek koji je napisao pola udžbenika za hrvatske školarce što se tiče fizike.
- Gospođo Mirjana, imam loše vijesti.
- Gospođo Đurđa, jako loše vijesti.
Nakon pola sata obje su se našle na hodniku.
- Vidjet će on svoga boga kad se vrati doma.
- Skuhat ću mu kokošje kosti.
- Zar će on se on tako ponašat dok mu mi sve plaćamo.
- Pa šta on misli da će radit u životu!
- Sunce mu bogovo!
...
Vraćamo se na naša dva junaka. Milje i Škulja u totalnom raspadu vraćaju se busom kući.
- Jebemu sve Milje.
- Jebemu...
Nakon pola sata vožnje, bus staje. Dvoje junaka se pozdravi s Đoni-jem i Klipom.
Prizor iz filma. Milje u razdrapanim trapericama, klošarskoj jakni zelene boje, irokezom spuštenom,smeđe starke podrapane. Škulja u crnim uskim hlačama, u smeđoj jakni s bijelim flekama, masne kose i naravno podrapanih zelenih starki.
Nisu dugo stajali na kiši. Krenuli su putem svoje kuće. Polako i sigurno oboje su stigli pred ulaz. Laganim pokretom ruke okrenuli su kvaku, ušli unutra.
- Milje sunce ti tvoje! Dolazi ovamo!
- Škulja znaš kaj imaš za jest? Ništaaa! Mjesec dana ćeš jest kruh i pekmez!
Post je objavljen 05.12.2013. u 19:59 sati.