Onda dođe on, vrati se i ja san sritna, konačno sritna... Onda me on navuče na sebe i ode, k'o kad malo dite navučes na neku igračku i onda mu je uzmes... E pa tako je i meni, samo šta će malo dite to zaboravit, a ja ovo neću. Jer ove prazne ruke, koje nemaju koga grlit, i ove praznine između prstiju nisu popunjene, i sve me to podsjeća da je stvaran, da je bija tu i svojim odlaskom nanija ovoliko boli u ovom mom malom šugavom srcu koji će ga opet i opet čekat....