Lepo piše dole na ulaznim vratima nešto, ja dolazim s posla, al stoji i komša sa 2. kata i drži mi vrata. Reko, a da se maknete? A, ne, on meni drži vrata. Reko al vi izlazite i imate prednost. Al ja sam žensko, i on meni drži vrata. Onda se ja naginjem levo desno, a on tak miče glavu, ma reko oču čitat. Suseda, izvolte, uđite, ja ne kužim u čemu je problem. Onda sam konačno ipak ja ušla njih troje izašli i onda sam ja opet otvorila vrata i tek se ženska ona s njima setila i rastumačila mu da je dosadan, da sam htela vidit kad bu plinočitač došel i tak. Al bar smo se nasmijali a on je obećal da mi više nikad nebu držal vrata a ja sam rekla da bum ga tužila mami (koju ne poznam) i da više nebum pošmajhlala njegovog cucka, taj pes je slatki, grdi ko pas, ali je nekak poseban. I tak.
Daklem, piše za obavijest o plinovodima: Izvolte hrvacke beštije i neradnici, stoko sitnog zuba, biti doma mamu vam poljubim, 21. studenog novembra od 13 do 15 sati (kad rijetki zaposleni rade) a jerbo mi čitamo plin, a ak vas nema doma izvolte ostavit stanje (drugo, treće, svedno) kod komšije!
E sad na mom katu ovak: Komšija desno spava snom kojeg ni bog ne prekine, ne ostavlja stanje brojila jer je on kućepazitelj i to, a i jer je došel u tri ko i obično, čovek ima takve smene, kajmoreč. A komšiji levo mogu ubaciti koju bombicu uz par psovki, smrad jedan primitivni, dok se ona njegova nepismena i on nisu potukli s mojom kćeri i nije došla murija, ni se od njih dalo živeti. Dakle ne ostavljam im niš, oni meni još manje. Nabijem i njih i Zdravka Mamića.
I kak sam ja na rubu suza već na poslu, uzmem zadnja tri dana godišnjeg, sve da predam stanje brojila, al šefica digla dreku pa joj ja objasnim da (opet) umirem i kaj će, zna da ću dobit bolovanje ak mi ne da godišnji. Jer moj doktor pita – jel vas kaj boli ili opet baba provodi mobing? Za mobing dobim odma 10 dana, već mi bude dosadno doma.
I tak ja misla da je jučer 21., i velim sine ajde očitaj plinsko brojilo. On ode i čita struju.
Ja velim sinek a jesi si ti nekaj žestokoga popil?
Nisam.
A koji klinac onda čitaš brojilo?
Pa si rekla.
A kaj sam ti rekla?
Pa da čitam brojilo.
Mamu ti jebem sine, a za kaj brojilo?
Pa za plin.
Aha, sinek a koje jebeno brojilo ti sad čitaš.
Pa ovo tu, vidiš.
Aha, čuj a buš mi i ono donje stanje brojila isto pročital?
Da bude, samo da džozle zeme.
Sine, ne trebaju ti džozle, tumačim ja, bum ja došla s onom kuhačom za pekmez na veliko, pa buš dobil po tintari; ponovi kaj sam rekla!?
Rekla si da pročitam brojilo za plin.
Aha, dobro, a jelte, kao, to se nalazi na istom brojilu di i struja? Stane on i čita dalje. Vidim da dete ne trza, idem zadnjim pokušajem:
Lepo mamino jedino pametno muško dijete, sine, a di nam se ono, u normanoj situaciji, recimo ljeti, u proljeće i tak, ono, kuiš, obično nalazi brojilo za plin, ljubi te majka?
Smije se dete i ide u WC, otvara ormarić i čita dok ja psujem tak da to ni za tu napisat.
Kuca neko u 10 do jedan, dakle prije roka za čitanje plinskih radosti, al ja već znam čoveka po kucu i pitam ko ono ne znam: Koooooo jeeeeee???
A on otpjeva.O či -ta- nje brooooooooooooooojil aaaaaaaaaaaaaa, pliiiiiiiiin - aaaaaaaaaa!
Bil je onaj visoki za čitanje plina, ja ga obožavam. Ima tak 2 metra i 10, i uvek ga pohvalim kak se nije smanjil i kak je rođen za taj posel.
A prije nek sam mu otvorila vrata reko čujte to tak nemre, ja se nisam počešljala. Da bu mi oprostil. Onda smo se kesili jer sam ipak otvorila vrata (sinek je pral jaja ili zube u kupijoni) i pokazala sam mu papir kaj sam jučer naljepila na vrata jer sam zamenila datume, al ak on hoće videti naš zahod nema frke, al je upravo neko posetil WC pa ima dodatnih plinova u zraku, veli plinočitač da nema problema. Veli on čujte pa mi se poznamo, ja vam vjerujem.
Tak je, mi smo domaći, samo prosim vas, nemojte mi više slati one ispod metar i pol, moj se sin moral penjati na zahod i čitat brojilo, upal je s nogom u zahod, pa zamislite da je neko vodu spustil, od moje dete, mislim ono, nije u redu.
Da nebu, da bu od sad samo on dolazil i doviđenja i hahahaha, vite ti mali čitači, heheh, to bez veze, hahha, ajd ugodan dan, hihihihi...
I tak.
Post je objavljen 21.11.2013. u 13:57 sati.