Pregled posta

Juče dvostruki program u Grand Teatretu.
Dva dokumentarca:

"Dirty Wars" po knjizi Jeremyja Scahilla.
Sjaj i beda dokumentarca na jednom emstu. Veštačka montaža, hinjena ganutost, prelepi kadrovi suvog lišća ili kamerom na točkovima automobila, estetizovani boravak glavnog lika u mrtvačnici pored leša, sve ono što je potrebno da bi se dokument ozabavio i tako dobio privid thrilera i igranog filma. Da, treba dokumentarac praviti kao igrani film, a igrani kao dokumentarac - reče neko, ali: šta se dobija kada stvarnost koristiš kao scenario? Kapiram: narator ipak treba da preživi opasne dane da bi dočekao da izmontira (ili bar glumi) u tom filmu, zar ne?----------
------Na kraju, snimci dečijih lica svemu daju sentimentalnu notu.
Može se naslutiti i nerv novinara, neumeće njegovo da se svrti na mestu, nemanje porodice, ta dosada običnog života koja ga tera da obuče crnu odeću (koja se ne prlja) pa da ode u avanturu. Nema zdrave hrane nema dokolice, ima pića i sendviča i rizika.

I, šta sledi iz filma? Da su JSOC operadije, one tajne što se bave "ciljanim ubistvima" i "preventivnim eliminacijama" na osnovu "profila sumnjivog lica" sada još običnija pojava kod Obame nego kod Busha mlajšeg.

Posle filma, kao neka "panel rasprava" u kojoj nespretni novinar najavljuje tri gosta, dva sociologa i jednog Danca u maskirnoj inoformi, to je neki šef štaba danske armije.
- You are not able to reveal everything, are you? - pita snishodljivo novinar.
- No I am not - veli oficir, a publika se smejulji.
Ciljana ubistva su opravdana sa vojne tačke gledišta, veli oficir, jer se tako ide u glavu a ne u rep... E sad, nastavlja on, za druge aspekte ne bih znao.
--------------------
I tako, navodno je to sve samo američka pojava, još se nije primila u drugim armijama sveta. Kao, možda nije.
Ako i jeste, danski oficir obećava da za sve imaju "stroge procedure".

-----------------
Amerikanac jedan u filmu se pita:
- Don't we have constitutional right not to be assassinated by our government?!
A jedan senator veli:
- It is confusing when you don't know when your president has right to kill you!
Publika se smejulji na oba iskaza, i to je žalosno-smešno.

Uveče neki kvazidokumentarac za koji su karte rasprodate. Pa mi na blagajni kažu da dođem 15 minuta pre predstave, možda je neko otkazao rezervaciju.
.........................
---------------------------
I gle, otkazao je. Uđem u salu, a ono ja jedini. Uđe još jedna žena. Počne film za nas dvoje, a ja mislim kako rasprodato, u čemu je vic?
----------------------------
Onda uđe razvodnik i projekcija se prekine. Počnu gledaoci da ulaze. Za 5 minuta se napuni cela sala od 6 redova i 72 mesta.
-----------------------------------------
Film počne ponovo.
----------------
I posle pola sata, mnogi izađu - ne sviđa im se.