Kako izgledaju veze u ranim 40-im godinama?
Događa li se sve brže nego kad si mlađi i blesaviji?
Ne znam, nisam u vezi, nisam niti pokušala biti u vezi, u biti nisam ni našla nekog adekvatnog s kim bih taj odnos koji se zove veza započela.
Vidim samo da sada u ovim godinama kada si kao iskusniji i zreliji je sve nekako drugačije. Sada točno znaš što želiš, nemam više onaj prag tolerancije za gluposti, barem ja nemam i ne želim ga imati. Ne pružam više baš previše prilika a opet na kontradiktorno je to da tražim ono dobro u svakom i kopam dok ga ne nađem....
Režem brže, reagiram najčešće odmah a nekad i ne, ukratko, ne da mi se s nikim više zajebavati, ali baš mi se ne da.
Znam što želim i što hoću od onog drugog i ne prihvaćam tako lako kompromise. Jednostavno sam umorna od kompromisa. Umorna sam od besmislenih odnosa, umorna sam od svega, ne da mi se, više mi se ne da zamarati glavu s besmislenim situacijama tipa - tko je što rekao, tko je što htio..
Nekad prije sam čitala između redaka, analizirala svoje ili tuđe odgovore, tuđe riječi, više to ne radim, umorila sam se...Rekla sam to što sam rekla i valjda sam i tako u tom trenutku to i mislila i najčešće me ne zanima kako je to druga strana protumačila, da li na pravi ili krivi način, ne zanima me...Rečeno je to što je, ako je netko protumačio moje riječi krivo onda je to njegov a ne moj problem....
Propali brak me poprilično emotivno iscrpio i zato valjda sada i jesam takva, pomalo kruta i okrutna... Nemam pardona i nemam živaca nekog preodgajati i imati neograničeno strpljenje i uvijek nalaziti opravdanja za nečija sranja..
Uostalom, koliko se možemo uopće preodgojiti u ranim skoro pa 40-im godinama. A opet s druge strane, tipovi - slučajevi me privlače poput magneta, baš takvi sjebani tipovi u glavi su moja opsesija... Sve kontra...
Umorna sam od tuđih besmislica, umorna sam od nečijih neodlučnosti, od razmišljanja hoće li ili neće, i šta će taj netko - nemam više živaca za takve igre, to s vremenom iscrpi i umori čovjeka.
Ljudi u ranim 40-im godinama bi najčešće trebali znati što žele od života, što žele od partnera, ali nije to baš uvijek tako, u biti, to uopće nije tako. Neki i umru a da ne znaju što žele, kao da cijeli život žive u nekom svom polusnu...
Mnogi od nas ne znaju što žele čak ni tada, mnogi su nesigurni u sebe radi svojih nekih loših bivših iskustava, neki su sramežljivi ili šta ja znam više kakvi.
Nemam živaca za te neke polu, za igre, umara to čovjeka ponekad. Iscrpi to, i onda kad te dovoljno iscrpi onda se odmakneš od svega jer ti takva igra ne predstavlja neku ludu sreću, jer ti ne predstavlja zadovoljstvo i ispunjenje...
Samo se odmakneš.
Ponekad je tako i najbolje, samo se odmaknuti od situacije i prihvatiti da ta igra nije dobra za tebe....I tako sjediš i čekaš neku novu igru, neki novi početak...
Post je objavljen 10.11.2013. u 21:40 sati.